Evroazijski ekonomski savez (EES), podseća Svetov, uključuje zemlje sa različitim ekonomijama tj. zemlje različite „težine“ i zbog toga se, prirodno, dešavaju i sporovi, uključujući i one ko koga treba da podrži i koliko su ti odnosi uzajamno korisni.
„Ne treba prikrivati ni činjenicu da postoji mišljenje da je Rusija obavezna da podržava ekonomije druge četiri zemlje-članice Saveza zbog veličine naše privrede i zbog naših mogućnosti. Sporovi na ovu temu su, naravno, neizbežni. Međutim, pored sve želje da pomognemo našim partnerima iz saveza, Rusija mora da štiti i sopstvene interese“, rekao je Svetov za Sputnjik.
Na zasedanju Vrhovnog saveta EES u Sankt Peterburgu Lukašenko se požalio na „visoke“ cene ruskog gasa u Belorusiji, poredeći ih sa cenama koje su određene za ruske potrošače. On je naveo da beloruski potrošači plaćaju 130 dolara za hiljadu kubnih metara, dok je u susednim regionima Rusije, na primer u Smolenskoj oblasti, cena skoro dva puta niža i iznosi 70 dolara.
Kao odgovor na to, Putin je naglasio da je cena ruskog gasa za Belorusiju već relativno niska zbog Evroazijskog ekonomskog saveza, a da su za dalje smanjenje potrebni vreme i drugi nivoi integracija. Putin je podsetio da danas Nemačka plaća 250 dolara za hiljadu kubika gasa, a Belorusija samo 129 dolara. Pored toga, od iduće godine će za Belorusiju ta cena iznositi 127 dolara.
Ruski predsednik je takođe podsetio na planove o stvaranju jedinstvenih tržišta za gas, naftu i naftne derivate Evropskog ekonomskog saveza do 2025. godine.
„Što se sadašnje situacije tiče, ona se zasniva na činjenici da nije važna tarifa, već konačna cena gasa u koju je uključena ta tarifa“, rekao je Putin.
Lukašenko je odgovorio da glavni trgovinski partner Rusije nije Nemačka, nego Belorusija, da je mnogo beloruskih proizvoda u ruskim komponentama, ali da „Belorusija ima lošije uslove od Nemačke“, ukazujući istovremeno na razliku u logističkim troškovima prilikom isporuke gasa u Belorusiju i Nemačku, do koje ima još tri hiljade kilometara. On je istakao da je potrebno ići u pravcu jedinstvenog tržišta za gas, naftu i naftne derivate, bez zaustavljanja — „ako budemo išli u tom pravcu, onda neće ni biti pitanja“.
Međutim, diskusija se na tome nije završila. Putin je, uveravajući Lukašenka da će „tako i biti“, ponovo podsetio na „značajne prednosti“ koje Minsk ima u sferi isporuka gasa. Kako je objasnio, da Belorusija nije imala te prednosti povezane sa integracijom, cena bi bila formirana na osnovu tržišnih principa i ne bi iznosila 129, nego 200 dolara, a to je, kako je istakao, razlika.
Lukašenko se nije složio, navodeći da je ta računica pogrešna, žaleći se da je Belorusija u „lošijim uslovima od Nemačke“.
On je podsetio da su Rusija i Belorusija ratovale zajedno protiv Nemačke (u Drugom svetskom ratu), a da uprkos tome Belorusi danas „imaju takvu situaciju“.
Spor se završio tek nakon što je Putin još jednom ponudio Lukašenku da detaljno „otvoreno i iskreno“ razmotre taj problem iza zatvorenih vrata.
Nakon razgovora sa Putinom beloruski predsednik je ponovo izašao pred novinare i rekao da mora da se izvini domaćinu sastanka zbog „burnog“ spora.
Ovo nije prvi put da Moskva i Minsk imaju nesuglasice oko cena gasa, ali su dve zemlje uvek rešavale te sporove. Glavni spor se uvek vodi oko energenata, konstatuje Svetov.
„Lukašenko prilično oštro brani interese Belorusije. Ali, i mi imamo svoje interese. Mislim da će takvih sporova biti i dalje. Međutim, ključno je to kakvi se zaključci izvode iz tih sporova i da li uspevaju da postignu uzajamno korisne dogovore. Da, mi smo saveznici i treba da idemo napred kako bi ekonomska saradnja došla na novi nivo. Ali, u isto vreme, ne treba uvek jedan od učesnika saveza da čini ustupke samo zato što je on jači i što ima više mogućnosti“, smatra Svetov.
On zaključuje da je zajednički zadatak svih članica EES da ekonomsku saradnju dovedu na novi nivo.
EES je, podsetimo, zajednica država sa političkom, ekonomskom, vojnom, carinskom i humanitarnom saradnjom na području Evroazije. Članice ove unije su Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija, dok status države-posmatrača ima Moldavija.
