U glumačkoj ekipi gde se, kao kuriozitet, pojavljuje naša stogodišnja glumica Branka Veselinović (u ulozi Baba Dare), našli su se i Minja Subota (dobri duh predstave), Ljiljana Stjepanović, Tamara Aleksić, Branislav Zeremski, Snežana Jeremić Nešković, Anka Gaćeša Kostić…
Uoči premijernog izvođenja te romantične priče o lepoti zajedništva, nežnosti, porodične privrženosti, kratko smo razgovarali sa prvakinjom Pozorišta na Terazijama Ljiljanom Stjepanović, koja u toj komediji igra jednu dementnu baku.
Ljiljana za „Sputnjik“ otkriva kako joj je ova uloga omogućila da se vrati u sopstvenu mladost i uspomene, u šezdesete godine prošlog veka, kada je, kako kaže, bila bezbrižna i srećna.
Poznata glumica sa nama je podelila i utiske sa nedavnog gostovanja na „Koljada festu“ u Jekaterinburgu, gde je naš ansambl sa predstavom „Šuplji kamen“, u režiji Tanje Mandić Rigonat, osvojio ne samo nagradu, već i tamošnju publiku, kao i osnivača festivala, autora teksta „Šuplji kamen“ Nikolaja Koljadu.
„Koljadu sam upoznala još kad je bio na našoj premijeri u Beogradu. O tome kako su nas dočekala naša braća Rusi da ne govorim. To je bilo veličanstveno. Ta ljubav koju smo doživeli posle predstave, aplauzi i vikanje bravo, za mene je bila nagrada jednako važna kao i ona zvanična koju smo dobili. A sam Koljada je rekao da je naša predstava bolja od njihove, na šta smo posebno ponosni“, otkriva Ljiljana.
Na pitanje da li je to specifično prepoznavanje bliskosti u umetnosti ponekad jedina „dolče vita“ koju uočavamo u našoj sumornoj svakodnevici, popularna glumica spremno odgovara:
„Uvek ističem da je za mene scena — moja banja. Lekovita banja. Bez obzira na probleme koje imamo, oni koji dođu u pozorište, ako gledaju pravu umetnost, vrate se osveženi. I sa nadom. A to jeste ’dolče vita‘.“
