Nakon što je Unesko odlučio da gusle uvrsti na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kao deo kulturnog nasleđa Srbije, ambasadori Albanije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i, kako se navodi, nekih drugih zemalja, podneli su toj organizaciji zajednički zahtev za postizanje konsenzusa o tome da li taj instrument pripada vizantijskoj ili arapskoj kulturi, piše „Koha“.
Deklaraciju je u ime svih zemalja predstavio albanski ambasador pri Unesku Ferit Hodža.
Portal piše da Albanci tvrde da su gusle njihov tradicionalni instrument i da oni ga zovu lauta.
Tvrdi se, naime, da su Albanija i tzv. Kosovo još pre nekoliko godina pokušali da taj muzički instrument registruju u Unesku kao baštinu svog kulturnog nasleđa, ali je taj zahtev odbijen jer Kosovo nije član Uneska.
„Taj stari muzički instrument rasprostranjen je širom Dinarske oblasti, od Slovenije do Albanije i dalje, do Rumunije, Bugarske, ali i Makedonije, Hrvatske, BiH. To je albanska lauta. Ali slične pesme pevaju i Sloveni sa instrumentom koji se zove gusle“, navodi portal.
Dodaje se da i Crnogorci taj instrument nazivaju gusle.
Navode i da lautu, odnosno gusle, koriste u Rusiji, Češkoj, ali i u Arabiji. Za Rumune su gusle lauta, kao i za Albance.
„Ali kome pripada taj instrument, vizantijskoj ili arapskoj kulturi? Ministarstvo kulture Albanije kaže da je u kontaktu sa Ministarstvom kulture Crne Gore, kako bi se i druge zemlje Jugoistočne Evrope uključile u donošenje konsenzusa. Zato je Unesku upućen zajednički zahtev ambasadora Albanije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine“, piše „Koha“.
