Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg svojom izjavom da namere Kosova o transformaciji bezbednosnih snaga u vojsku dolaze u pogrešno vreme, kao i da je ta odluka suprotna preporukama mnogih članica NATO-a, došao je kao hladan tuš na kosovske najave da će vojsku formirati 14. decembra. Stoltenberg je Prištinu upozorio i da će, ako se odluči na taj korak, imati ozbiljne posledice po evroatlantske integracije.
Priština je odmah reagovala. Tačnije, zamenik ministra Bezbednosnih snaga Kosova Burim Ramadani Stoltenbergovu izjavu opravdao je „poteškoćama koje NATO ima po pitanju konsenzusa, jer postoje države koje ne priznaju Kosovo“. Posle Ramadanija, Zapadnoj alijansi je odgovorio i premijer Kosova Ramuš Haradinaj porukom da će vojska Kosova biti formirana 14. decembra.
Da li je u pitanju vruć šamar Kosovu iz NATO-a ili se iza izjave generalnog sekretara vojne alijanse krije neki politički blef? Može li Hardinaj da ignoriše poruku iz NATO-a?
Dr Jelena Vukoičić nema sumnju da će Haradinaj uraditi upravo onako kako je namerio i da će kosovska vojska osvanuti 14. decembra. Ona dodaje, ipak, da samo naivni mogu da veruju da je on samostalan u tome.
„Sve ono što dolazi od NATO-a i i evropskih zvaničnika, kao i Zapada, nešto je krajnje licemerno i nema veze sa njihovim stvarnim mišljenjem i pregovorima koje vode u četiri oka sa kosovskim Albancima. Priština ništa ne radi samoinicijativno i oni koji govore da niko ne može da utiče na kosovske Albance su u najmanju ruku naivni ili zlonamerni. Kosovo ne bi postojalo bez Zapada“, uverena je naša sagovornica.
Vukoičićeva navodi činjenicu da se Kadri Veselji, predsednik Skupštine Kosova, nalazi u Americi, gde razgovara na temu vojske Kosova sa visokim predstavnicima ove države.
Geopolitičar dr Srđan Perišić za Sputnjik smatra da je Stoltenbergova izjava taktička, a ne strateška, i da NATO nije odustao od vojske Kosova, već da su reagovali zbog poruke iz Beograda.
„Oni i dalje stoje iza toga, oni su ih i napravili. Ali na poruku NATO-a uticala je i Srbija koja je jasno stavila do znanja da razmatra i vojnu opciju, kao i opšta klima koja vlada u odnosima Vašingtona i Moskve oko Ukrajine. Sve je to sada povezano i sa Kosovom“, ocenjuje dr Perišić.
On podseća da je NATO krenuo u opštu ofanzivu u istočnom pravcu i taktički su procenili da možda ove namere Priština treba da prolongira za kasniji period.
„Ali definitivno, oni ne odustaju da Kosovo dobije vojsku. Dakle, ovo je više poruka Srbiji nego Kosovu — sad ćemo ih sprečiti u namerama, ali je potrebno i da Srbija stane. Znači, nije to izjava uperena protiv secesionističkog Kosova već poruka Srbiji da u svakom momentu mogu da stvore krizu na Kosovu“, objašnjava naš sagovornik.
Dr Perišić napominje da ovo ni u kom slučaju ne treba gledati kao povlačenje, već samo kao procenu trenutka od strane NATO-a, i kako bi se izvršio pritisak na Srbiju.
„Poruka je: evo, mi ih kontrolišemo, ali ih možemo pustiti da u narednom periodu ostvare svoje namere. Verujem da je u pitanju samo neko zatišje, kako bi se Beograd ’priveo‘ razgovoru i kako bi se stvorili uslovi da se opet vrši pritisak na Srbiju. Sada su praktično zaključili da je to nemoguće jer smo pominjali vojnu opciju“, podseća dr Perišić.
Stoltenberg je ponovio da ukoliko mandat KBS evoluira, NATO će morati da preispita nivo svog mandata na Kosovu, dodajući da NATO podržava KBS u sadašnjem mandatu, i da svaka transformacija mora da bude u skladu sa Ustavom. S druge strane, komandat KBS-a izjavio je da će nakon usvajanja paketa zakona, proces transformacije biti dug i trajati desetak godina, te da će Priština imati dovoljno vremena da ispuni sve operativne kapacitete.
