Ta „jedinstvena crkva“, objašnjava Balašov, zavisiće od Konstantinopoljske patrijaršije u svim ključnim pitanjima, a čak joj nisu poverili ni da samostalno pripremi svoj ustav.
„Verskoj organizaciji koju predsednik Porošenko pokušava da skrpi na brzinu od raskolnika kao svoj glavni predizborni projekat, pod maskom „autokefalnosti“ podmetnuli su zavisnost od Fanara u svim ključnim pitanjima“, kaže Balašov, komentarišući odredbe ustava te strukture, donetog na nedavnoj sednici Sinoda Carigradske patrijaršije, koji su objavili mediji.
On je istakao da kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva, koja ima samoupravu u sastavu Moskovske patrijaršije sa širokom autonomijom, a ne naziva se autokefalnom, ima daleko veću samostalnost.
Starešina Podvorja RPC u Beogradu Vitalij Tarasjev ocenjuje za Sputnjik da sâm tekst ustava te ’jedinstvene crkve‘ u Ukrajini, koji je doneo Carigrad, nimalo ne liči na odluku da se dodeli autokefalnost jednoj crkvi i to iz više razloga, a pre svega zbog toga što tamo stoji da će sveto miro, sveštena tečnost koja se koristi u obavljanju svetih tajni, a koje obično priprema poglavar pomesne crkve, za potrebe Ukrajinske pravoslavne crkve, ubuduće pripremati vaseljenski patrijarh Vartolomej.
„Pred Vaskrs, recimo, poglavar RPC priprema miro u Moskvi u katedralnom hramu Hrista Spasitelja, isto kao što se to odvija u Beogradu pod vođstvom svetog patrijarha Irineja. Ovde vidimo da će ukrajinska, kakva god da je, crkvena struktura dobijati sveto miro iz Carigrada“, objašnjava otac Vitalij.
Takođe, unutrašnja pitanja koja treba da rešava pomesna crkva samostalno, pre svega kada je reč o disciplinskim postupcima sveštenoslužitelja, rešavaće Carigradska patrijaršija, što je, dodaje otac Vitalij, neprihvatljivo sa tačke gledišta autokefalnih pravoslavnih crkava.
On navodi i da će ustavi pojedinih manastira ići na odobrenje u Carigrad.
„To može da znači nekoliko stvari, ali pre svega, kakva je to autokefalija ako ne može da donese ni ustav neke crkvene jedinice samostalno“, navodi Tarasjev.
Upitan da li to znači da je Carigrad napravio korak unazad, Tarasjev kaže da nije jasno da li je baš to posredi, ili je to bilo odlučeno još pre nekoliko meseci, kada je situacija u Ukrajini i počela da se zakuvava.
Monah ruskog Sretenjskog manastira Ignatij Šestakov, urednik srpskog izdanja sajta „Pravoslavie.ru“, takođe ne isključuje mogućnost da je to bila prvobitna ideja patrijarha Vartolomeja, s obzirom da je ovo vreme veoma nestabilno za Ukrajinu.
Pored toga, podseća Šestakov, ni sami ukrajinski „raskolnici“ nikada nisu bili jedna stabilna organizacija, već su stalno menjali svoje poglavare, pa čak i političke pozicije, te ne treba ni od Carigrada očekivati da može tek tako da zauzme čvrst stav po pitanju dodele autokefalnosti.
„Upravo se iz tog razloga Carigradska patrijaršija stalno dvoumi, prvo govori jedno, pa onda radi drugo, a sve zbog toga što se u Ukrajini stalno menja politička situacija. Ovo je vrlo nestabilan trenutak za Ukrajinu i čitava ta priča u koju je ušla Ukrajinska pravoslavna crkva dobija ovakav ishod, verovatno jer ni oni sami ne shvataju šta se zapravo dešava“, navodi Šestakov za Sputnjik.
Upitan kakva bi mogla da bude reakcija Ruske pravoslavne crkve (RPC) na Ustav Carigradske patrijaršije, koji može da se protumači i kao preuzimanje Ukrajinske pravoslavne crkve pod svoju jurisdikciju, Šestakov kaže da je ona trenutno nebitna, budući da je Sinod RPC već doneo odluku da ne poštuje nikakve odluke patrijarha Vartolomeja.
I otac Vitalij Tarasjev ističe i da je takva odluka Carigrada neprihvatljiva za Rusku pravoslavnu crkvu, budući da podrazumeva direktno mešanje u kanonsku teritoriju i aktivnosti jedne pomesne crkve bez njenog blagoslova.
Dodaje i da se tako nešto već dešavalo u istoriji, kao na primer što Ruska pravoslavna crkva i dan-danas ima probleme na teritoriji Estonije, gde i dalje postoje dve paralelne crkvene strukture. „U istoriji pravoslavne crkve ima različitih slučajeva i ponašanja“, zaključuje Tarasjev.
Podsetimo, zbog odluke Konstantinopolja da započne proces davanja autokefalnosti nekanonskoj crkvi u Ukrajini, što su u RPC nazvali raskolom, Sinod ruske crkve je 15. oktobra objavio da raskida opštenje sa Konstantinopoljskom patrijaršijom na čitavoj kanonskoj teritoriji RPC, uključujući Ukrajinu i Belorusiju.
