Stručnjaci napominju da takvu odluku ne treba povezivati sa događajima u Kerčkom moreuzu, kada su tri ukrajinska broda, kršeći pravila morskog prava, nelegalno prešla državnu granicu Rusije i nekoliko sati izvodila opasne manevre, ignorišući zahteve ruskih brodova koji su ih pratili, što je dovelo do incidenta i pogoršavanja odnosa između Moskve i Kijeva.
Ruski eksperti ističu da je Severni morski put strateški pravac i da on može da odigra značajnu ulogu u razvoju ruske ekonomije.
Prema njihovim rečima, Severni morski put je posebno sada aktuelan, kada se arktički led topi i stvara koridore pogodne za plovidbu tankera. To je glavna arktička brodska magistrala Rusije, najkraća vodena ruta između Dalekog istoka i evropskog dela zemlje i put koji povezuje arktičke luke i velike reke severnog regiona.
„Događaje u Kerčkom moreuzu apsolutno ne treba dovoditi u vezu sa ovom odlukom. Ovo je dobar predlog, zato što je Severni morski put strateški pravac, koji posebno sada postaje aktuelan u uslovima kada se dešavaju globalna otopljavanja. To je jedan od onih trgovinskih puteva koji mogu da odigraju značajnu ulogu u razvoju ekonomije Ruske Federacije. Ovo je novi tranzitni put, potrebno ga je kontrolisati, a drugim zemljama ograničavati pristup njemu. To je, u principu, naše pravo, baš kao što svojevremeno Ruskoj imperiji nisu dozvoljavali da prođe kroz crnomorske zalive, kroz Bosfor i Dardanele, i kao što su svojevremeno Englezi držali monopol nad Sueckim i Gibraltarskim zalivom. Bez sumnje, ovaj korak je bio neophodan i ja ga u potpunosti podržavam“, kaže za Sputnjik politikolog Nikolaj Šljamin.
On ističe da su se nacionalni i ekonomski interesi slučajno poklopili sa međunarodnom političkom situacijom i zbog toga ni na koji način ovu odluku ne bi trebalo povezivati sa događajem u Kerčkom moreuzu.
„To su različite stvari, jer Azovsko more nema takav strateški i finansijsko-ekonomski značaj kao što ima Severni morski put. Azovsko more je prosto obična bara, koja nije toliko značajna, dok je Severni morski put, u sadašnjim uslovima, jedan od najvažnijih strateških tranzitnih pravaca koje treba da kontrolišemo i održavamo kontrolu nad tom pomorskom teritorijom“, dodao je Šljamin.
Ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov kaže da izjava o tome da će strani vojni brodovi ploviti Severnim morskim putem samo uz dozvolu ruskih vlasti „zvuči čudno“, s obzirom da ograničenja za ulazak u teritorijalne vode za strane ratne brodove oduvek postoje.
Drugim rečima, ulazak stranih vojnih brodova u ruske teritorijalne vode, bez dozvole Rusije, direktno je kršenje ruskih granica.
„Zbog toga izjava o ograničavanju nekako čudno zvuči. Ali, s druge strane, ona je i tačna, jer je takva praksa oduvek postojala, to jest svaki strani brod, vojni ili civilni, ako je hteo da prođe Severnim morskim putem uvek je morao da traži dozvolu, pošto samostalno nije mogao da pređe taj put, s obzirom da je potrebna pratnja ruskih ledolomaca. Koliko je meni poznato, tokom cele istorije postojanja Severnog morskog puta nikada se nije desilo da strani brod prođe ceo taj put“, kaže Leonkov.
Severni morski put prolazi duž arktičkih granica Rusije i dugačak je 5.600 kilometara. Tokom prošle godine tom maršutom je prevezeno skoro 11 miliona tona robe, a ruske vlasti su postavile zadatak da se do 2025. godine ta brojka poveća na 80 miliona tona.
„U skladu sa federalnim zakonom o teritorijalnim morima koja pripadaju Ruskoj Federaciji, Severni morski put je nacionalni morski put. To znači da Rusija ima suverenitet nad Severnim morskim putem, pa samim tim ima i pravo da uspostavlja pravila za prolazak stranih brodova. Zbog činjenice da se ta morska ruta nalazi u ekstremnim uslovima, na Arktiku, to znači da se moraju usvojiti pravila koja su pooštrena. Naprimer, u ovom trenutku postoje pravila da sva plovila, uključujući i brodove koji plove ruskom zastavom, moraju da imaju pomorske pilote, kao i stručnjake za lomljenje leda. To je predviđeno Polarnim kodeksom, koji je pre dve godine usvojila Međunarodna pomorska organizacija. Inače, ako ta plovila ispunjavaju uslove ne može im se u potpunosti zabraniti prolazak bez razloga, jer je Severni morski put otvoren za prolazak svih plovila, bez obzira pod kakvom zastavom plove“, kaže Kamil Bekjašev, potpredsednik ruske Asocijacije međunarodnog morskog prava.
On takođe smatra da ne treba povlačiti paralelu između ove najnovije odluke Rusije i događaja u Kerčkom moreuzu, jer Severni morski put nije zaliv, nego nacionalna magistrala.
Podsetimo, načelnik Nacionalnog centra za upravljanje odbranom Rusije Mihail Mizincev na konferenciji za međuresornu saradnju je rekao da će strani vojni brodovi od naredne godine ploviti Severnim morskim putem samo uz dozvolu ruskih vlasti.
Prema njegovim rečima, radi likvidacije pravnog vakuuma u delu o korišćenju Severnog morskog puta, organizovana je međuresorna komisija za unapređenje ruskog zakonodavstva, čiji rezultat će biti da strani brodovi moraju da obaveštavaju Rusiju o svojoj plovidbi. Njen rad će biti završen početkom plovne sezone 2019. godine.
