Napominje da to ne znači da ne bi mogao u toj zemlji da boravi privatno, ako se ubuduće ne kloni sličnih izjava.
Hodžaj je, naime, ranije izjavio za zagrebački Večernji list da je „u Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori razgovarao o osnivanju pakta protiv Srbije“.
„Prvo, Hrvatska ne vodi samostalnu politiku na Balkanu ili na međunarodnoj sceni jer je članica EU, i toga se vlada skrupulozno drži“, ističe Kuljiš u izjavi za Tanjug.
Kao primer je naveo da, bez obzira na sve nezadovoljstvo koje se u Hrvatskoj iskazivalo zbog izbora Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH bošnjačkim glasovima, vlada Andreja Plenkovića ga je izjavom premijera odmah priznala, jer je legalan.
Stoga, izričit je Kuljiš, ne može biti ni govora o tome da bi Hrvatska stupala u nekakve saveze s članicama EU o bilo čemu, ako to nije potkrepljeno briselskim ili evroatlantskim politikama i inicijativama.
A upravo su dobri odnosi Hrvatske sa Srbijom, ističe Kuljiš, ono što Brisel i međunarodna zajednica traže od hrvatske politike na prvom mestu.
Kao drugo, Kuljiš navodi da Hrvatska za politiku sračunatu na „uništavanje Srbije“ nema interes, s obzirom na ekonomsku saradnju dve zemlje, dok su, s druge strane, kaže, Crna Gora, Kosovo i Makedonija, sasvim „zanemarljivi u bilateralnim ekonomskim odnosima, a uz izuzetak Crne Gore, i u političkim“.
Pojašnjavajući apsurdnost Hodžajeve izjave, Kuljiš podseća da je on član vladajuće DPK, čiji je lider nekada bio Hašim Tači, a koja je nastala preimenovanjem PPDK, političkog krila tzv. Oslobodilačke armije, kad su njeni lideri uvršteni na američku crnu listu.
„Ova neozbiljna izjava tog očito posve neozbiljnog balkanskog političara naprosto je fall out razgovora koji su se vodili poverljivim kanalima o mogućnosti zamene teritorija na Kosovu — Severno Kosovo za Preševsku dolinu. Bilo kakav dogovor oko kojeg se strane sporazumeju i mogu ga kod kuće preživeti, uživao je barem prećutnu podršku Sjedinjenih Država, nadasve funkcionera Bele kuće, a bio je očit određeni angažman turske političke logistike“, kaže Kuljiš.
Podseća da je ideja takve „korekcije granica“ izuzetno nepopularna u kosovskom parlamentu, gde je više od četiri petine poslanika — protiv.
