Prema aranžmanu koji ima sa MMF-om, Srbija je u obavezi da u privatizaciju „Komercijalne“ krene u februaru iduće godine, tender raspiše u junu, a banku proda do kraja septembra 2019. Da će tokom iduće godine biti privatizovana potvrdio je i ministar finansija Siniša Mali prilikom posete misije MMF-a u septembru.
U međuvremenu, država kao većinski vlasnik banke, raspisala je konkurs za privatizacionog savetnika koji je istekao 12. novembra. Još ne znamo da li se neko javio, kao što ne znamo ni šta je sa 2015. godine već izabranim privatizacionim savetnikom, japanskom investicionom bankom „Nomura internešenel“ sa sedištem u Londonu.
Savetnik treba da pomogne pri donošenju odluke o modelu po kome će naći kupca državne akcije banke. Ostali akcionari, ako hoće, mogu i svoje akcije da ponude na prodaju.
Država u „Komercijalnoj banci“ ima udeo od 41,7 odsto, dok velike pakete vlasništva drže EBRD sa 24,43 odsto i Međunarodna finansijska korporacija (IFC), koja je deo Svetske banke, sa 10 odsto akcija. Tu su i nemački DEG fond sa 4,6 odsto, a Sved fond sa 2,3 odsto akcija.
„Postoji već dugi niz godina želja vlade da izađe iz vlasništva u ’Komercijalnoj banci‘“, kaže za Sputnjik direktor u Ekonomskom institutu Ivan Nikolić, koji smatra jako dobrim to što je trenutno poslovanje Komercijalne banke „neuporedivo bolje i odgovornije nego nekih ranijih godina“.
„Verujem da će to prepoznati i investitori koji budu želeli da je kupe i da će im biti zbog toga interesantna. A ona je svakako sistemski važna banka koja ima i dalje veliko učešće na našem tržištu, pogotovo u nekim segmentima kakvo je, recimo, poslovanje sa stanovništvom i ima značajan udeo u korporativnom delu sa malim i srednjim biznisom“, napominje on.
„Komercijalna banka“ je posle dve teške godine, 2015. i 2016, koje je završila sa gubitkom, u prošloj imala dobit od 8,1 milijardi dinara. Taj pozitivan trend je nastavljen i u ovoj, pa je u prvoj polovini godine ostvarila dobit pre oporezivanja od 3,6 milijardi dinara (31 milion evra). Prema podacima NBS, po nivou bilansne aktive zauzimala je oko 11 odsto domaćeg bankarskog tržišta.
Na pitanje ima li razloga za bojazan zbog prodaje državne banke sa značajnim udelom na našem finansijskom tržištu, Nikolić kaže da to neće biti ni prvi ni poslednji put. Bankarsko tržište se, kako napominje, u poslednje dve decenije transformiše prilično aktivno i ima različitu strukturu vlasništva u bankama, od onog sa državnim vlasništvom, do domaćih privatnih banaka i onih u stranom vlasništvu.
Ekonomista Borislav Borović, međutim, ukazuje da uopšte nije svejedno u čijim će rukama biti „Komercijalna banka“, druga najveća banka u Srbiji i sistemski vrlo važna finansijska institucija.
„Treba znati da ko upravlja finansijskim sistemom zemlje praktično upravlja i samom tom zemljom i čudo je da političari to ne vide. Prodajom ’Komercijalne banke‘ bićemo jedna od retkih, ako ne i jedina država u Evropi sa udelom domaćeg kapitala u bankama ispod 10 odsto. To posebno brine u nedostatku, na primer, Razvojne državne banke, i prilično pasivne uloge NBS koja je često na strani banaka, a ne privrede ili građana, kao i nedostatka specijalizovanih banaka kao što su investiciona, agrarna ili recimo hipotekarna banka“, objašnjava za Sputnjik Borović.
On u razgovoru za Sputnjik ne spori da će država Srbija u slučaju da ne pristane na prodaju „Komercijalne banke“, manjinskim akcionarima banke iz budžeta morati da isplati sumu od 252 miliona evra, kako je to predviđeno loše ispregovaranim ugovorom o dokapitalizaciji te banke od pre 12 godina.
„Uprkos tome, država mora da zadrži učešće u njoj, jer je samo prošle godine ’Komercijalna banka‘ imala prihod od oko 60 miliona evra. Šta znači argument o prodaji da bi se stabilizovao bankarski sistem? Nas i MMF ubeđuje da je on danas stabilan kao granit. Da ne govorimo o izvesnoj opasnosti izvlačenja profita iz zemlje, jer to sada rade sve banke. Ili o kriznim trenucima koji mogu nastupiti kada se država više ne može osloniti ni na jednu banku“, upozorio je Borović.
I profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dejan Šoškić smatra da država ne mora da prodaje „Komercijalnu banku“ ukoliko postoji dobro utemeljeno korporativno upravljanje njome. Država po pravilu izlazi iz tih poslova, ali ne mora nužno tako i da bude.
On kaže da se često zaboravlja da su mnoga preduzeća i banke na Zapadu takođe u državnom vlasništvu i da je posle izbijanja svetske ekonomske krize 2007/2008. godine defakto došlo do nacionalizacije pojedinih banaka, iz kojih je država posle sukcesivno izlazila prodajom akcija. Podseća i na primer Nemačke i njenog tradicionalnog bankarskog modela gde je, ne toliko federalna Vlada koliko su savezne države, suvlasnici finansijskih institucija.
„Lično mislim da ako postoji mogućnost da se uspostavi normalno korporativno upravljanje i da država bude solidni vlasnik koji štiti interese državne svojine i ponaša se tržišno, vrlo često nema potrebe juriti u neku privatizaciju“, rekao je nedavno Šoškić za Sputnjik.
Na pitanje kakve bi posledice bile po Srbiju i njen bankarski sistem u slučaju nepostojanja nijedne državne banke ako bi došlo do nove ekonomske krize, on odgovara da bi za jedan mali bankarski sistem kakav je srpski bilo dobro da postoji jedna vrsta raznolikosti u vlasništvu nad bankama. U tom slučaju, one ne bi bile osetljive na određena pomeranja iz jednog centra moći ili sa jednog dela globalnog finansijskog tržišta, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta.
„Mislim da je za zdravlje finansijskog sistema dobro da imate i domaću državnu banku i domaće privatne banke, pored ovih koje su sa svojim matičnim bankama na teritoriji EU, kao i da imamo banke čiji su osnivači van EU“, ističe Šoškić.
Pa zašto se onda prodaje „Komercijalna banka“? Na to pitanje pokušao je da odgovori potpredsednik EBRD, manjinskog vlasnika „Komercijalne banke“, Alen Piju.
„Započeli smo razgovore sa srpskom Vladom o privatizaciji banke kako bismo osigurali stabilnost bankarskog sistema u Srbiji“, rekao je on početkom juna.
Kao da do tada, sve potkrepljeno podacima, nismo toliko puta čuli iz NBS upravo suprotno, da je bankarski sistem stabilan. Ili baš odgovor potpredsednika EBRD najbolje objašnjava otkud prodaja „Komercijalne“.
