Ove reči danas su nezamislive, ali reč je o stvarnim istorijskim događajima. Ima još:
„Po svečanom intoniranju srpske himne ’Bože pravde‘, dočekane od Splićana ovacijama, župan splitsko-dalmatinski vojnicima dovikuje: ’Sve je ovo vaša Srbija!‘, a gradonačelnik izražava uverenje da će ’Split biti vaša i naša svojina, hrvatska i srpska, sastavni deo jedinstvene Jugoslovenske države‘. Dirljivu ceremoniju pečatira splitsko-makarski biskup, koji pred katedralom sv. Duje blagoslivlje srpsku vojsku“.
Ovako atmosferu u najvećem gradu Dalmacije 1918. godine opisuje istoričar dr Aleksandar Jakir, profesor na Odsjeku za povijest Filozofskog fakulteta u Splitu i autor knjige „Dalmacija u međuratnom razdoblju 1918–1941“.
Tadašnji glavni urednik splitskog dnevnika „Novo doba“, Vinko Kisić, atmosferu u danima propasti Austrougarske upečatljivo je opisao kao „delirijum oduševljenja“.
„Ideja narodnog jedinstva ili jugoslovenstva igrala je u dalmatinskoj javnosti važnu ulogu. Iz ondašnje štampe i drugih izvora stiče se utisak da su intelektualni krugovi u Dalmaciji, koji su 1918. zagovarali tu državu, očekivali da će maglovito ’jugoslovenstvo‘ rešiti sve goruće probleme dalmatinskog društva. Naizgled čarobna formula koja je pretpostavljala da će jugoslovenstvo i vlastita država pospešiti modernizaciju društva opčinila je mnoge mlade intelektualce“, navodi doktor Jakir za „Jutarnji list“.
On kaže da je ključan bio poraz Austro-ugarske, tj. odluka velikih zapadnih sila o razgrađivanju višenacionalne monarhije.
„Dalmacija je ušla u jugoslovensku državu emocionalno ogorčena na Austro-ugarsku, uplašena italijanskom opasnošću. U očima mnogih Austro-ugarska nije pokazala da može da reši nacionalno pitanje na zadovoljstvo svojih slovenskih naroda, a ni razvojne probleme u svojoj perifernoj pokrajini Dalmaciji. Svest o vlastitom perifernom položaju, prvo među obrazovanijim slojevima, podstakla je i u Dalmaciji ideje o nacionalnoj emancipaciji. Strah od italijanskih teritorijalnih pretenzija bio je realan, što pokazuje italijanska okupacija dalmatinskih područja nakon završetka rata“, kaže Jakir.
