Publika je ovacijama ispratila priču koja nas iznova opominje da život nikome nije obećana sreća, a da je, uprkos tome, naš posao da živimo. Tako misli i glumica Milica Mihajlović, piščeva ćerka i jedna od junakinja ove drame, koja nam otkriva da je Petriju dobila sa majčinim mlekom, da je živi čitavog života i da je to osećanje u njoj nešto duboko intimno.
A zašto se od literarnog obilja pisca Živojina Pavlovića njegova ćerka opredelila za dramatizaciju romana „Raslo mi je badem drvo“, šta je presudilo da poznata glumica prvi put režira delo svoga oca — pitali smo Milenu Pavlović Čučilović.
Kako su današnji svet videli kroz objektiv učesnici šestog festivala fotografije „Vizuelizator“, da li je slika danas više nego ikad rečitija od reči — saznajemo od naših gostiju Zvezdana Mančića, direktora Centra za razvoj fotografije, koji je organizator festivala, i jedne od učesnica, holandske umetnice Dajane Blok.
Da li je uloga srpskih intelektualaca bila presudna u istorijskom ujedinjenju Vojvodine sa Srbijom, koliko je kulturna klima, stvarana od Vuka i Dositeja, Branka i Sterije, Zmaja i Laze Kostića, Vidakovića i Ignjatovića, pre 1918. uticala na taj istorijski događaj iz 1918. godine, za „Orbitu kulture“ otkriva književnik Milovan Vitezović.
Vest da je svet napustio jedan od najvećih filmskih stvaralaca Bernardo Bertoluči bila je prilika da se podsetimo vremena u kome su umetnici sa snažnim autorskim pečatom samostalno i snažno promišljali svet, menjali estetiku, ali ostajali prepoznatljivi po snazi koliko umetničkih uzleta toliko i moralnih stavova. Da je Bertoluči bio jedan od najboljih reprezenata upravo takvih velikana, politički angažovan, ali nikad tako da to ugrozi umetničku izuzetnost njegovih filmova, njihove neponovljive vizuelne kulture — potvrdili su i naši sagovornici, istoričar filma, dramaturg i reditelj Božidar Zečević, profesor londonske akademije za film Vlastimir Sudar i Boban Jevtić, predsednik Filmskog centra Srbije.
