Albanci u Južnoj Mitrovici podržali ujedinjenje grada

„Za“ je glasala većina poslanika, tačnije 31, javila je „Gazeta ekspres“. Bahtiri je inicijativu pokrenuo nakon što je predsednik Opštine severna Mitrovica Goran Rakić, podneo ostavku. Rakić je, sa još trojicom gradonačelnika srpskih opština na severu Kosova, podneo ostavku u utorak, u znak protesta zbog uvođenja za 100 odsto povećanog poreza na proizvode iz Srbije. Portal „Indeks onlajn“ prenosi da je Bahtiri na sastanku lokalnog parlamenta rekao da je Rakić uvek odbijao saradnju koju su mu nudili on i međunarodna zajednica. On je rekao i da je uvek tražio da se Albanci na severu tretiraju kao građani „Republike Kosovo“, a da je, kako tvrdi, Rakić bio taj koji nikada nije poštovao njegove zahteve. Rakića je optužio i da je želeo da Severnu Mitrovicu učini etnički čistom i naseljenom samo Srbima, što, kako je rekao, zakon ne dozvoljava. Kosovska Mitrovica je podeljena nakon NATO bombardovanja 1999. godine na severni deo, u kome živi pretežno srpsko stanovništvo, i na južni deo, u kome živi pretežno albansko stanovništvo.  Opština Severna Kosovska Mitrovica formirana je na osnovu zakona kosovske skupštine o administrativnim granicama opština, u februaru 2008. godine.  Nastala je, inače, po planu Martija Ahtisarija za decentralizaciju na Kosovu i Metohiji, i trebalo je da bude opština sa srpskom etničkom većinom, na području opštine Kosovska Mitrovica.  S obzirom na to da je lokalno stanovništvo bojkotovalo sve lokalne izbore koje su sprovodile privremene kosovske institucije, opština nije konstituisana i nije imala organe vlasti do novembra 2013. godine.  Opština Severna Mitrovica ne postoji po aktuelnom Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije od 27. decembra 2007. godine, ali je Vlada Srbije podržala izlazak na izbore i formiranje ove opštine po kosovskim zakonima.  U Južnoj Kosovskoj Mitrovici živi oko 110.000 stanovnika i većina su Albanci, uz manje zajednice Bošnjaka, Turaka, Roma, Aškalija, Egipćana i Goranaca, dok u Severnoj Mitrovici živi oko 20.000 stanovnika, od kojih su 17.000 Srbi, a 3.000 manjine — i to najviše Albanci, Bošnjaci, Romi i ostali.  Severnom delu pripadaju i etnički mešovita naselja Gornji Suvi Do i Donji Suvi Do.  Iz južnog dela Kosovske Mitrovice oko 8.000 Roma je, posle dolaska Kfora, raseljeno u severni deo i centralnu Srbiju.  Most koji razdvaja južnu i severnu Mitrovicu više puta je bio mesto sukoba, a 2014. godine umesto barikada na njemu je postavljen „Park mira“.  Dve godine kasnije „Park mira“ je uklonjen i počela je rekonstrukcija mosta.