Prema najnovijem istraživanju, misteriozna magla najverovatnije je bila uzrokovana erupcijom vulkana na Islandu. Erupcija je zasula pepelom veliki deo severne polulopte, a onda su usledile još dve velike erupcije, u 540. i 547. godini. Nakon toga, pojavila se kuga.
Sneg koji je tada pao na teritoriji današnje Kine izazvao je veliku glad pošto su uništeni usevi, pa je i tokom narednih nekoliko godina bila nestašica hleba.
Letnja temperatura pala je za 1,5 do 2,5 stepeni Celzijusovih i sve do 640. godine nije bilo poboljšanja.
U današnjoj Evropi 536. godina, tvrdi Mekormik, bila je „početak jednog od najtežih perioda za život“. Međutim, Mekormikova tvrdnja u suprotnosti je sa nekim drugim istoričarima koji tvrde da je najteža bila 1349. godina, kada je kuga poharala Evropu.
Deo istoričara kao najtežu godinu u istoriji čovečanstva navode 1918, kada je španska groznica ubila do 100 miliona ljudi, navode naučni portali, prenosi Tanjug pisanje N1.
Kajli Harper, istoričar srednjovekovne i rimske istorije sa Univerziteta Oklahoma, navodi da je „zapis“ katastrofa koji je otkriven u ledu glečera omogućio razumevanje lančane povezanosti ljudskih i prirodnih uzroka, koji su doveli do pada Rimskog carstva.
