Prvi rezultati uvođenja ratnog stanja ne delu teritorije Ukrajine, po svemu sudeći, počeli su već da se evidentiraju. Ukrajinska granična služba zabranila je ulazak u zemlju četrdesetorici ruskih državljana koji su avionom iz Belorusije doputovali u Kijev. Narednim letom su vraćeni u Minsk. Šta sve konkretno podrazumeva odluka ukrajinskog parlamenta o uvođenje ratnog stanja u trajanju od 30 dana u 10 administrativnih jedinica, uglavnom onih koje se nalaze uz granicu sa Ruskom Federacijom.
Na to pitanje Sputnjika profesor međunarodnog prava sa Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, Dejan Mirović, kaže da ratno stanje za direktnu posledicu ima ukidanje skoro svih ljudskih prava, poput zabrane okupljanja, prava na slobodu informisanja. Uz to, profesor na Katedri za Međunarodno pravo Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Jončić, koji je do odlaska u penziju, ove godine, predavao Međunarodno pravo oružanih sukoba, ukazuje da za te administrativne jedinice to znači, kako suspenziju određenih prava, tako i uvođenje nekih drugih obaveza koje iziskuje podizanje borbene gotovosti, poput mobilizacije stanovništva.
„To je, najjednostavnije rečeno, sasvim drugačiji način života u odnosu na mirnodopsko stanje“, kaže Jončić, ističući da se delom suspenduje unutrašnje pravo, a delom ljudska prava, poput prava na slobodu kretanja i na slobodu govora.
Mirović pritom napominje da se suspenzija prava odnosi na teritorije na rubnim područjima, uz granicu sa Rusijom, čije je stanovništvo najverovatnije opoziciono nastrojeno prema Kijevu. On podseća da je Vrhovna rada uz uvođenje ratnog stanja precizirala da će predsednički izbori biti održani 31. marta iduće godine.
„Kada imamo u vidu da je predsednik Ukrajine Petro Porošenko u predizbornoj kampanji, jer su u martu izbori, jasno je da će to imati posledice na te ljude koji žive u deset regiona prema Rusiji u kojima je uvedeno delimično ratno stanje. Prema tome, ja mislim da će ta mera imati mnogo više uticaja na unutrašnje nego na međunarodno pravo, kaže Mirović.
To je i mišljenje ruskog politikologa Semjona Uralova.
„Sve je veoma jednostavno. U oblastima gde se nalazi najviše stanovništva koje je opoziciono orijentisano u odnosu na aktuelnu vlast, tu se najviše podržavaju ruska kultura i jezik. Zato je uvođenje ratnog stanja, zapravo, unutrašnje političko pitanje, povezano sa izborima, ali i sa novim talasom represije. Možemo zaključiti da će se sve ovo završiti sa hiljadama novih hapšenja ’Putinovih agenata‘. Bonus u ovoj priči će biti i borba protiv Ukrajinske pravoslavne crkve“, kaže Uralov za Sputnjik.
Ratno stanje je, smatra on, i mehanizam da se neistomišljenicima ospore prava na slobodu govora, a „koliko će se to grubo u praksi realizovati, to će vlast odlučivati u hodu“.
Član Saveta za međunarodne odnose u okviru administracije ruskog predsednika, Bogdan Bespaljko, za Sputnjik navodi da uvođenje ratnog stanja, osim ograničavanja prava i sloboda građana, podrazumeva i mogućnost ukidanja izbora.
„Iz moje perspektive, ova provokacija je i pokušaj da se uvede ratno stanje na teritoriji čitave Ukrajine, što je zapravo pokušaj predsednika Porošenka da otkaže održavanje redovnih izbora, jer mu je jasno da bi izgubio. Zato mu je baš dobrodošlo da uvede ratno stanje, a potom, u skladu sa razvojem situacije, možda će ga i produžiti“, kaže on.
Bespaljko dodaje i da je veoma čudno što ranije nije zatraženo uvođenje ratnog stanja kada konflikt na određenim teritorijama Ukrajine traje četiri godine. I sam predsednik Ukrajine je izjavljivao da se na teritoriji Donbasa navodno nalazi veliki broj ruskih trupa, pa zašto nije ranije reagovao na sličan način, više konstatuje nego što pita sagovornik Sputnjika.
Na pitanje kako će se uvođenje ratnog stanja odraziti na odnose sa drugim državama, Jončić podseća da su mediji već javili o vraćanju ruskih državljana koji su avionom iz Belorusije sleteli u Kijev. To znači da Ukrajina može strože da kontroliše granične prelaze ili da zatvori granicu, kaže on, pretpostavljajući da će granica sa Rusijom biti zatvorena.
Sagovornik Sputnjika podseća da ratno stanje može da znači i povlačenje ambasadora i prekid diplomatskih odnosa.
„To je stvar države koja proglašava ratno stanje. Ne mora uvek da se kaže, potpuno prekidamo diplomatske odnose. Uobičajena je mera da se povuče ambasador na takozvane konsultacije, a oni to, koliko mi je poznato, nisu učinili“, kaže Jončić.
Može da dođe do spuštanja diplomatskih odnosa na niži nivo od ambasadorskog, dodaje on, ali i konstatuje da je interesantno da Ukrajina ni to zasad nije učinila.
Komentarišući činjenicu da je Kijev prvo najavio ratno stanje u celoj zemlji u trajanju od 60 dana, a onda odlučio da ono bude mesec dana na delu teritorije, doskorašnji profesor Međunarodnog prava oružanih sukoba kaže da to govori o stanju vlasti u Ukrajini.
„Jasno je da tu nema jedinstva u vlasti, da je država vrlo krhka po pitanju unutrašnjeg uređenja i sad se to odražava na međunarodnu situaciju. Mislim da je evidentno da to oni rade pod nečijim uticajem sa strane, ali jeste i evidentno da oni to rade na par meseci pre izbora da prikupe neke poene. A to je vrlo opasno jer se krhka situacija u jednoj zemlji reflektuje na region u kome se nalazi i na međunarodne odnose“, zaključio je Jončić za Sputnjik.
