Ova samohrana majka šestoro dece svakog vikenda odlazi da poseti roditelje u kosovsko planinsko selo Medregovac, srpski zaselak Sekirača. Tu je nekada živelo hiljadu i po Srba, a danas su ostali samo oni, vremešni Radislav i Milica, koji gaze devetu deceniju.
Imaju kravu i nekoliko koza, baštu, pa se Milena u Medveđu, gde je čekaju deca, vraća sa neophodnim mlekom, sirom i povrćem. „Policija me je sačekala gotovo ispred kuće, jer se nalazi samo kilometar od administrativne linije“, započinje priču Milena.
„Ja sam njih pitala, šta ja vama smetam, ja prolazim putem, idem da obiđem svoje roditelje, moj otac ima imanje na obe strane. Ne vidim nikakvu liniju, ne kršim ništa, šta sam uradila?! Trgujem li drogom, narušavam li mir Albancima, Srbima?! Ja samo idem svojoj kući“, priseća se Milena susreta s kosovskom policijom.
Svedoči da je jedan policajac bio veoma neprijatan, nije joj dozvolio čak ni da se javi bratu telefonom, da ne brine. Vikao je da spustim telefon, ali nisam ni ja njemu ostala dužna, jer zaista ne mislim da sam nešto skrivila, uverava nas Milena.
„Rekla sam: ’Znate šta gospodine, ja nemam moći, nemam ništa, ja sam — samo ja, ali Bog je iznad nas svih. On će suditi, a shvatite, oteto je prokleto, ne shvatate šta radite. Zašto mene maltretirate? Zašto?‘ Onda je malo stao, nije znao šta da kaže“, priseća se.
Milena i njen brat Goran, koji takođe živi u Medveđi, godinama su kod roditelja odlazili preko Sponaca, takozvane „kapije 3A“. Imaju dopis Unmika od 24. maja 2001. godine u kome stoji da Medveđa ima dva prelaza prema Kosovu, Sekiraču, u njihovom rodnom selu i Mutivode, prelaz koji je čak 84 kilometra dalje.
Goran Perović objašnjava da ih na prelazu na kome je Milena uhapšena regularno legitimiše srpska policija. Pre pet godina ukinut je prelaz na strani Kosova, a razlog je jasan i strašan, kaže Goran za Sputnjik.
„Oni imaju interes da ga ukinu, s obzirom da je to bilo srpsko selo. Kad su zabranili prelazak, još je bilo meštana u tom selu, a kada su to učinili, ljudi su počeli polako da odustaju. Mi smo bili najuporniji, tu imamo 50 hektara zemlje i 30 na srpskoj strani. Praktično, sve preko te planine je naše i nismo se selili“, kaže Goran.
On dodaje da ovo nije prvi put da je neko uhapšen kada uđe na teritoriju Kosova preko zemlje Perovića, da policija reaguje munjevito, što nije slučaj kada je u pitanju kriminal.
„Imam sigurno deset predmeta, slučajeva, kako oni kažu. Pljačkali su nam kuću, ukrali traktor, sekli šumu… Niko ni u jednom slučaju nije odgovarao. Nijedna srpska kuća nije ostala. Policija dođe, potpiše i ode, a mi što samo idemo putem, imamo problem. To je strašno, neviđeno“, ogorčen je Goran.
Milena, na kraju razgovora za Sputnjik, insistira da se njena priča ne prenese tako da bi mogla bilo koga da povredi. Iako joj svaki ulazak na teritoriju Kosova unosi strah u kosti, kaže da je većina policajaca prema njoj ipak bila korektna, kao i sudija, koji poznaje njenog oca, koji se saglasio da izlaz za ovu situaciju mora da se nađe.
„Molim vas da apelujete i na naše vlasti da se ovaj problem nekako reši, da se nađe način, nekakav papir, jer mi od naše zemlje nećemo odustati“, kaže Milena Perović.
