Prema saznanjima lista, spisak nepoželjnih osoba dostavljen je svim policijskim punktovima na prelazima, uz napomenu da odmah budu uhapšene ako dođu na neki od administrativnih prelaza.
Na spisku u koji su „Novosti“ imale uvid su srpski funkcioneri, počev od premijerke Ane Brnabić, preko ministara u Vladi, do sudija Ustavnog i Vrhovnog kasacionog suda.
Na ovoj „crnoj listi“ su ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ministar trgovine Rasim Ljajić, ministarka građevine Zorana Mihajlović i ministar odbrane Aleksandar Vulin.
Kako navode „Novosti“ nepoželjni predstavnici iz Skupštine su predsednica Maja Gojković i potpredsednici Veroljub Arsić, Vladimir Marinković, Đorđe Milićević, Vjerica Radeta i Gordana Čomić, 14 sudija Ustavnog suda na čelu sa predsednicom Vesnom Ilić Prelić, četiri sudije Vrhovnog kasacionog suda i njegov predsednik Dragomir Milojević, kao i više državnih sekretara, pomoćnika ministara, itd.
Kako list napominje, ovim potezom, posle CEFTA sporazuma, Priština je prekršila i dogovor iz Brisela koji se odnosi na zvanične posete i koji se primenjuje od 2014. godine.
Po njemu je za planiranu posetu nekog zvaničnika iz Beograda potrebno samo obavestiti Prištinu. Prema utvrđenoj proceduri, to obaveštenje se šalje oficiru za vezu i ako se ne dobije nikakav odgovor, smatra se da je poseta odobrena. U zavisnosti u koju su grupu svrstani funkcioneri, dolazak mora da se najavi najmanje 48 ili 72 časa unapred.
„Novosti“ navode i da je serija nesuvislih mera Prištine kao i „mlake“ i „pro forma“ osude iz Evropske unije dovela dijalog sa Beogradom u ćorsokak i da je veliko pitanje može li se on nastaviti u Briselu u formatu u kome se i dosad vodio, čak i da kosovske vlasti ponište svoje odluke.
List piše i da će dalje delovanje u sve komplikovanijoj situaciji srpski državni vrh koordinirati sa Rusijom i Kinom.
„S obzirom na to da je spisak nepoželjnih ’posetilaca‘ KiM sačinjen pre odluke u Interpolu da ne primi tzv. Kosovo u svoje redove, to ide u prilog tvrdnjama da i naknadno nametnute takse nemaju mnogo veze sa ishodom tog glasanja, već da se rukovodstvo u Prištini vodi drugim motivima“, navodi se u tekstu.
