Profesor Katedre za američke studije na Fakultetu za međunarodne odnose Sanktpeterburškog državnog univerziteta, viši naučni saradnik Instituta za Latinsku Ameriku u okviru Ruske akademije nauka Lazar Hajfec, u intervjuu za Sputnjik iznosi mišljenje da ovo ipak nisu pripreme za agresivnu intervenciju protiv Venecuele.
„Sada nismo u osamdesetim, kada su Amerikanci izvršili napad na Grenadu, malu ostrvsku karipsku državu. Tim pre, Venecuela nije Grenada, gde su samo kubanski građevinci koji su radili na izgradnji aerodroma napravili oružanu pobunu“, objašnjava ekspert.
Hajfec je istakao da bi ofanziva u Venecueli mogla da povuče i ozbiljne posledice za međunarodne odnose i uopšte odnose između južnoameričkih organizacija.
Koliko god da je negativan odnos nekih latinoameričkih država prema Nikolasu Maduru, mala je verovatnoća da oni žele da vide nasilno svrgavanje vlade.
Naš sagovornik je istakao i da bi saradnja nekih južnoameričkih država u regionu bila neophodna za organizovanje vojne intervencije, ali Hajfec ističe da ne veruje da bi Kolumbija ili Brazil učestvovali u tim dejstvima.
„Osim toga, verovatno bi došlo do sankcija međunarodnih organizacija. Ne mislim da bi Amerikanci preuzeli na sebe smelost da ovako nešto samostalno izvedu“, ističe ruski stručnjak.
Što se tiče latinoameričkih međunarodnih organizacija i UN, male su šanse da će oni sankcionisati vojno rešavanje situacije u Venecueli. Prema tome, delovanje SAD se završava u ovom slučaju samo na izdavanju određenih deklaracija ili uključivanjem Venecuele na spisak država koje sponzorišu teroriste i pooštravanju postojećeg režima sankcija.
Ekspert je izrazio čuđenje u vezi sa optužbama Vašingtona o navodnim vezama Karakasa sa libanskim pokretom Hamas. Ako se optužbe u vezi sa mogućom saradnjom Venecuele sa pripadnicima Kolumbijske komunističke partije možda još i mogu razumeti, ipak je slučaj sa libanskim pokretom mnogo ozbiljniji.
Zato, moraju prvo biti predstavljeni valjani dokazi.
„Ne sviđa mi se tendencija da se radi na kreiranju javnog mnjenja, podižući optužbe koje nisu potkrepljene konkretnim dokazima“, istakao je Hajfec.
U smislu konkretnih dokaza trebalo bi pomenuti konkretne ljude, konkretne sume, kanale kojima se ovaj novac isplaćuje, dokazati da je novac stigao do onoga kome je bio namenjen. A do svega toga nije došlo.
Na primer, bivši potpredsednik Venecuele Tarek el Ajsami ima arapske korene, ali ga to automatski ne čini agentom inostrane obaveštajne službe i ne znači da on sarađuje sa teroristima, istakao je Hajfec.
Što se tiče mogućih posledica po Venecuelu ukoliko je SAD zaista stave na spisak, male su šanse da će doći do nekakvog značajnog efekta ili da će ovo uticati na nešto konkretno. To se tiče i sankcija.
„Države koje tesno sarađuju sa Karakasom, verovatno neće obraćati pažnju na najavljene sankcije, jer je većina njih i sama pod nekim vidom embarga. Te sankcije ipak ne smetaju Rusiji ili Kini, pa ni Kubi da žive nekim svojim, dosta dobrim ekonomskim životom“, dodaje naš sagovornik.
Sankcije ne bi trebalo da utiču ni na saradnju Venecuele sa svojim dosadašnjim partnerima, jer se radi o ideološki bliskim državama. Prema tome, ukupno gledano, nema razloga za ozbiljne brige, istakao je ruski profesor.
