Prema njenim rečima, Kijev planira da ovaj dokument predstavi u decembru u okviru 73. zasedanja Generalne skupštine UN.
Kijevske vlasti više puta su optuživale Moskvu za nameru da „militarizuje“ Azovsko i Crno more. Tako je predsednik Petro Porošenko tvrdio da Rusija aktivno popunjava nekada mirno Azovsko more ratnim brodovima i izrađuje metode blokiranja morskih luka.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je ove izjave nazvalo još jednom „izmišljenom horor pričom“. Zamenik ministra Grigorij Karasin istakao je da je situacija „upravo suprotna“ — Ukrajina je ta koja se uz podršku SAD bavi vojnim pripremama na Azovskom moru, a Rusija nema nikakve planove da u tom regionu pravi vojnu bazu.
Situacija u Azovskom moru se zaoštrila početkom 2018. godine. U martu je Ukrajina zadržala ruski brod „Nord“, podigavši protiv njegovog kapetana optužnicu zbog nezakonite posete Krimu „čiji je cilj da nanese štetu državnim interesima". U avgustu je u hersonskoj luci zadržan tanker „Mehanik Pogodin“.
Ruske vlasti dejstva Kijeva karakterišu kao „pomorski terorizam“, a odgovorile su povećanjem pograničnih kontrola u svom delu Azovskog mora. Ukrajinski graničari su tada saopštili da su Rusi počeli „žestoku politiku zadržavanja i pregleda brodova“. Krimska pogranična uprava Federalne službe bezbednosti Rusije saopštila je da provere vrši u skladu s međunarodnim pomorskim pravom i da nije dobijala primedbe od vlasnika brodova. Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine je potom priznalo da ruski graničari ne narušavaju protokole tokom pregleda.
