Saudijska Arabija, naime, vodi pregovore sa SAD kako bi navela američku vladu da joj proda tehnologiju za izgradnju nuklearnih centrala, piše „Njujork tajms“.
Ali, tu postoji jedna „kvaka“: Saudijci insistiraju da sami proizvode nuklearno gorivo, što je izazvalo zabrinutost u Vašingtonu da bi Rijad mogao da to gorivo preusmeri u tajni program proizvodnje nuklearnog oružja, kažu izvori iz administracije, upoznati sa pregovorima.
To je upravo ono što su SAD i njihovi saveznici strahovali da je radio Iran pre sporazuma iz 2015.
U Rijadu tvrde da će nuklearnu tehnologiju koristiti u mirnodopske svrhe, ali je princ Muhamed „upalio alarm“ kada je početkom ove godine izjavio da će, ako Iran razvije nuklearno oružje, to učiniti i Saudijska Arabija, „što je pre moguće“.
Njegovi pregovarači, na čelu sa ministrom energetike Halidom el Falihom, izazvali su dodatnu brigu jer su rekli da inspektorima UN neće omogućiti da provere ako posumnjaju da se na nekoj lokaciji u pustinjskoj kraljevini radi na atomskoj bombi.
„Njujork tajms“ konstatuje da se sada otvorilo još jedno pitanje: da li se vlastima u Rijadu, čiji su ljudi ubili Hašogija, a koje su više puta menjale zvaničnu verziju tog ubistva, može verovati kada se radi o nuklearnom gorivu i tehnologiji?
„Jedna stvar je prodavati im avione, a druga atomske bombe ili kapacitete da ih proizvedu“, izjavio je kongresmen Bred Šerman, demokrata u spoljnopolitičkom odboru Predstavničkog doma.
„Zemlji kojoj se ne može verovati kada se radi o testeri, ne bi se smelo verovati ni kada se radi o nuklearnom oružju“, rekao je on, aludirajući na brutalno ubistvo Hašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu.
Saudijska Arabija je već dugo zainteresovana da dođe u posed, ili da omogući svojim saveznicima da steknu osnove programa koji bi mogao da dovede do proizvodnje nuklearnog oružja, podseća „Njujork tajms“.
Saudijci su svojevremeno finansirali pakistanski tajni nuklearni program. Zbog te veze, američke obaveštajne službe se pitaju šta Rijad očekuje zauzvrat, odnosno da li bi, ako mu zatreba sopstveni nuklearni arsenal, Pakistan bio tu da mu ga obezbedi.
Saudijci su razmišljali i o načinu upotrebe nuklearnog oružja, pa su još 1998. od Kine kupili rakete srednjeg dometa koje mogu biti opremljene i nuklearnim glavama.
Stručnjaci kažu da Rijad želi da izgradi čak 16 atomskih centrala u narednih 20 do 25 godina, vrednih više od 80 milijardi dolara.
Nedavno su smanjili te ambicije na svega dve, koje bi bile izgrađene tehnologijom američkog Vestinghausa, a verovatno proizvedene u Južnoj Koreji.
„Njujork tajms“ ukazuje i na to da Saudijska Arabija ima velika nalazišta rude uranijuma, kao i pet centara za nuklearna istraživanja sa sve brojnijom i sve stručnijom radnom snagom. Upravo je ministar Falih ukazao na to rudno bogatstvo i na saudijsku nameru da ga razvija.
„Nije prirodno da uvozimo obogaćeni uranijum“, poručio je on.
Američki sekretar za energiju Rik Peri, koji vodi pregovore sa Saudijcima, u martu je pred kongresmenima izbegao odgovor na pitanje da li Trampova administracija insistira da se Rijadu ne dozvoli proizvodnja nuklearnog goriva. Osam meseci posle toga, u Vašingtonu i dalje ne govore dokle su pregovori odmakli, primećuje „Njujork tajms“.
