Kako je istakao ruski ministar, kriza u Ukrajini rezultat je „geopolitičkih igara Sjedinjenih Američkih Država i njihovih ideoloških istomišljenika u mnogim zemljama, kao i slepila birokratije Evropske unije“. Lavrov smatra da je ukrajinska kriza „srušila atmosferu poverenja, na čijem su stvaranju dugo godina radili odgovorni lideri Rusije i ključnih država Evrope“.
„Arhitektura dijaloga Rusija—EU ozbiljno je narušena, evropski proizvođači gube milijarde dolara, režim u Kijevu vodi rat protiv sopstvenog naroda, a u Evropi se pojavio novi sukob. SAD nemaju nikakve gubitke“, rekao je Lavrov.
„Štaviše, (SAD) koriste situaciju kako bi podstakle opasne vojne aktivnosti u blizini granica Rusije, kako bi započeli trku u naoružanju u našem okruženju, gde, kako se svi nadamo, nema mesta za novi ’hladni rat‘“, dodao je on.
Ruski ministar smatra da „bezbednost naroda Evrope postaje talac subverzivne politike koja se vodi preko okeana“.
Rusija se nada da će se odnosi sa Evropskom unijom i njenim državama-članicama obnoviti na osnovu istinskog dobrosusedstva, rekao je Lavrov.
On je podsetio da napetost koja poslednjih godina vlada između Rusije i Zapada nije izbor Moskve.
„I dalje se zalažemo da se u Evroatlantiku i Evroaziji formira zajednički prostor mira, jednake i nedeljive bezbednosti i široke ekonomske saradnje, u kojem bi se uzimali u obzir interesi svih država bez izuzetka, kako unutar tako i izvan različitih integracionih udruženja“, objasnio je Lavrov.
On je istakao da u Evropi raste broj onih koji su svesni beskorisnosti konfrontacione politike prema Rusiji, koji „teže da vode pragmatičnu politiku i ne žele da žrtvuju dobrobit svojih građana, mirnu budućnost zajedničkog evropskog doma zarad uskih interesa i ambicija vanregionalnih igrača“.
„Nadamo se da će na kraju prevladati mudrost, zdrav razum i da će naši odnosi sa Evropskom unijom i njenim državama-članicama biti obnovljeni na osnovu iskrenog dobrosusedstva, iskrenosti, predvidljivosti i otvorenosti“, naglasio je Lavrov.
Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se nakon državnog prevrata u Ukrajini, povratka Krima u sastav Rusije i početka ustanka u Donbasu. U julu 2014. Evropska unija i SAD su od sankcija pojedincima i kompanijama prešle na mere protiv čitavih oblasti ekonomije. Rusija je više puta izjavljivala da nije strana u ukrajinskom sukobu i predmet Minskih sporazuma o rešavanju krize.
