U pekarama u Gračanici vekna hleba od danas košta 40 centi, 10 više nego juče. Sa posledicama prištinske mere o uvođenju stopostotnog poreza na robu iz centralne Srbije, a brašno je jedna od njih, već drugi dan po njenom donošenju suočava se stanovništvo Kosova i Metohije.
U isto vreme, državna televizija u Tirani prenela je saopštenje Vlade Albanije, u kome se ukazuje da odluka kosovske vlade o povećanju poreza od 100 odsto na robu iz centralne Srbije nije dobra ni za Prištinu ni za Beograd i da zasad treba od nje odustati.
Kako za Sputnjik kaže rukovodilac Centra za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Aleksandar Radovanović, reč je o neekonomskoj meri koja pogađa obe poslovne zajednice, krajnje kupce kako na severu Kosova i Metohije, tako i u ostalim delovima pokrajine, zbog čega će ljudi morati po višim cenama da kupuju proizvode. Pogotovo što se iz centralne Srbije na KiM najviše plasira roba široke potrošnje i energenti.
„Roba više ne prelazi Merdare niti druge prelaze, tako da od srede nijedan kamion nije prešao, pa ni kamioni stranih kompanija koji proizvode međunarodne brendove na teritoriji Republike Srbije. Primer je Koka-kola, čijih devet kamiona od juče stoji na prelazu i ne mogu da uđu na kosovski deo“, objašnjava Radovanović trenutnu situaciju.
Iako je po aneksu prištinske odluke određeno da svoje brendove na teritoriju KiM može bez novouvedene takse da plasira samo devet stranih kompanija, među brojnima koje imaju proizvodnju na tlu centralne Srbije, i njihova roba stoji na prelazu.
„Problem je u označavanju same dokumentacije koja prati robu gde kosovske vlasti i institucije traže da se Kosovo označava onako kako je njihovim takozvanim ustavom zahtevano. Oni traže da na deklaraciji piše uvoznik i distributer ’za Republiku Kosovo‘“, ukazuje rukovodilac Centra za regionalnu saradnju u PKS.
Na pitanje ko treba da plati tu taksu od 100 odsto, on objašnjava da to čini kupac i da su upravo zbog toga oni sami otkazali porudžbine koje su imali jer im nije više isplativo da plasiraju proizvode koji su potpuno nekonkurentni.
Ukoliko bi ova prištinska mera potrajala, koliku bi štetu napravila?
Na to pitanje sagovornik Sputnjika kaže da nema procena o tome kolika bi ona bila i da će to biti poznato tek na kraju godine.
„Nema projekcije na dnevnom nivou. Mogu samo da kažem da smo mi ove godine, zaključno sa septembrom, imali trend rasta prodaje od 8,2 posto. Prošle godine smo plasirali robu za 442 miliona evra i ove godine smo planirali da plasiramo robu za blizu 500 miliona, a verovatno ćemo ostvariti minus u odnosu na prošlu godinu“, ističe Radovanović. On je, međutim, izričit da je šteta svakako značajna jer je svaki plasman robe obustavljen.
Radovanović ukazuje i na dvostruke aršine prištinskih institucija. Tako roba, recimo iz Francuske, koja je u tranzitu na proizvodnim deklaracijama i carinskoj dokumentaciji koja prati robu, označena je statusno neutralno kao roba za Kosovo. Jer da je drugačije, ne bi mogla na Horgošu da uđe u Srbiju. Iako nije deklarisana kao roba za „Republiku Kosovo“, ona ipak prolazi Merdare, ističe on. Generalno, ako bi sa rafova u prodavnicama širom KiM trebalo da se skloni roba, na čijoj deklaraciji ne piše „za Republiku Kosovo“, malo bi na njima šta ostalo, ističe Radovanović za Sputnjik.
Na nedoslednost u primeni odluke koja nije precizno definisana ukazuje i ekonomski analitičar Radojka Nikolić. Ona zato smatra da ona i nije osmišljena da dugo traje jer bi se pojavili još neki aneksi koji je preciziraju.
„Ja mislim da će za nekoliko dana ovo biti završeno. Ovo je samo stvar još jednog političkog pritiska koji ima i unutrašnju svrhu, da se Albanci međusobno razračunavaju, ojačavaju pozicije, da pruže neku satisfakciju stanovništvu, koje su već pripremali za članstvo u Interpolu“, kaže Nikolićeva, podsećajući da do toga nije došlo uprkos velikim parama koje je Priština dala za lobiranje.
Sada se kaže čekaju potezi Vašingtona i Brisela.
„To je sada igra nerava. Da ne bude: čim su Prištini sa Zapada rekli da bude povučena, da to odmah urade. Pitanje je samo dana ili nedelje do povlačenja odluke. Neki pominju da imaju zalihe robe za desetak dana. Mislim da će na povlačenje uticati i to ko se koliko ovajdio, da puste malo crno tržište koje će sigurno da radi. Oni imaju svoje ljude i na crnom tržištu. To će krenuti kanalima preko Crne Gore, Makedonije, Albanije“, kaže urednica dva ekonomska časopisa, „Ekonometar“ i „Magazin biznis“.
Ona je posebno ukazala da je simptomatično saopštenje koje je danas stiglo iz Tirane. Po njenoj oceni, Brisel preko Albanije šalje poruku Prištini da odustane od štetne mere o oporezivanju robe, jer računa da će to biti efikasnije ako sam to zahteva. I Albanija je deo CEFTA sporazuma prema kojem se roba njenih članica u međusobnoj trgovini ne carini.
„Idu preko Tirane s porukom: evo, i braća Albanci nam kažu da je odluka štetna, pa ćemo da je povučemo, ne zbog Srba i Brisela, nego zato što su to naša braća tražila“, objašnjava Nikolićeva za Sputnjik. To je, smatra ona, još jedan signal da prištinska mera ne može dugo da traje.
