Što se formiranja vojske tiče, on tvrdi da tesno sarađuje sa kosovskim Srbima, od kojih je čuo da imaju poverenja u kosovsku vojsku.
Upitan da li je bilo pametno uvesti carine na srpske proizvode, pošto je dijalog u zastoju, Haradinaj je kazao da Priština podržava dijalog sa Beogradom i poštuje „njegova dostignuća i obaveze“, koji su iz njega nastali.
„Godinama smo patili pod trgovinskim preprekama koje nam je uvela Srbija. Na to smo odgovorili carinama“, objasnio je on.
Na konstataciju da je i Evropska komisija kritikovala te carine, Haradinaj je rekao da bi Komisija treba da počne da iznosi kritike povodom netarifnih trgovinskih prepreka.
„Posao za naše firme i špedicije je težak. Ne možemo da nastavimo sa CEFTA sporazumom ako ga se naš sused ne pridržava“, poručio je on.
Povodom uspostavljanja kosovske vojske Haradinaj tvrdi da su u prošlosti srpske vlasti zloupotrebljavale Srbe na Kosovu kao sredstvo za vršenje pritiska za sopstvenu politiku.
„Ja tesno sarađujem sa kosovskim Srbima i od njih sam čuo da imaju poverenja u kosovsku vojsku. Radi se o maloj vojsci od 5.000 vojnika i ona neće zameniti međunarodne zaštitne snage Kfora“, objasnio je on.
Kada je reč o promeni granica kao rešenju Haradinaj je rekao da niko na Balkanu nije zadovoljan postojećim granicama.
„Pre svega Albanci nisu srećni. Međutim, ako bismo promenili te granice, otvorili bismo novo poglavlje u kojem ne znamo dokle ko hoće da ide. Tako nešto je na Balkanu opasno. Moramo poštovati granice i istovremeno pronaći kreativna rešenja kako bi u budućnosti one imale manji značaj nego danas, na primer preko zona slobodne trgovine“, smatra on.
Upitan da li bi Kosovo promenom granica moglo konačno da dobije priznanje Rusije, Haradinaj je poručio da Kosovo „razmišlja evroatlantski“.
„Osećamo se kao deo evropske i američke zone, a ne zone Rusije. Za nas je teško zamislivo da predsednik Putin bude taj koji bi nas podržao“, rekao je on.
Što se puta u EU tiče Haradinaj ističe da Priština sada primenjuje SSP i da ima jasnu reformsku agendu.
„Želimo da dođemo u poziciju da možemo da zatražimo status kandidata. Jedan od problema sa kojima se suočavamo je što i dalje nemamo viznu liberalizaciju. Nalazimo se usred Evrope, ali smo izolovani. Ispunili smo svih 95 uslova koji su nam postavljeni. Nadam se da će austrijsko predsedavanje EU i kancelar Sebastijan Kurc uspeti da svoje kolege u Uniji uvere da na Savetu EU diskutuju o viznoj liberalizaciji za Kosovo“, kazao je on.
Preneo je da se u Beču sastao i sa vicekancelarom Hajncom Kristijanom Štraheom, kog veoma poštuje.
„On je u prošlosti imao više interakciju sa Srbijom i odlično razume Srbiju. Međutim, mi ćemo se posvetiti tome da ga informišemo o kosovskoj istini. Naši argumenti su snažni. Zaslužujemo mesto u evropskoj porodici. Nadam se da će austrijske firme pojačano investirati na Kosovo“, naglasio je on.
Za Specijalni sud za zločine počinjene na Kosovu Haradinaj kaže da je pitanje što je on uopšte uspostavljen, jer je već postojala jedna sudska ustanova koja je gonila ratne zločine, a to je bio Tribunal UN za bivšu Jugoslaviju u Hagu, preneo je Tanjug.
„Specijalni sud za Kosovo je sada činjenica i mi ga poštujemo. Postupci imaju veliko delovanje na društvo na Kosovu. To je malo društvo i ljudi su u ratu puno patili. Bili smo žrtve srpskog Miloševićevog režima. I pored toga dokazujemo da nemamo strah od međunarodne pravde. Ja sam se predao Haškom tribunalu i oslobođen sam“, podsetio je on i dodao da je Haški tribunal najviša instanca međunarodnog prava i da bi svako trebalo da prizna njegove presude.
