„Želimo da postanemo gasna država, koja zadovoljava sopstvene potrebe i izvozi gas. Možemo to da učinimo do 2025. godine“, rekao je Grojsman u intervjuu nemačkom listu „Cajt“.
Nemačka, prema Grojsmanovim rečima, ima mogućnost da investira u Ukrajinu na sopstvenu korist i da nakon toga dobija energetske resurse „iz još jednog izvora“.
Grojsman je, takođe, optužio Moskvu da pokušava da smanji mogućnosti ukrajinskog tranzita gasa u korist gasovoda „Severni tok 2“. Ukrajinski premijer tvrdi da Rusija teži da uz pomoć tog projekta želi da „Evropu pretvori u svog taoca“.
Kijev je u više navrata saopštio da želi da zadrži tranzit ruskog gasa u Evropu. Važeći ugovor za tranzit ističe krajem sledeće godine, ali je „Gasprom“ izrazio spremnost da sačuva taj tranzit ukoliko Kijev dokaže da je sporazum ekonomski isplativ.
Ukrajina se kategorički protivi izgradnji novih gasovoda izvan svoje teritorije, strahujući da će izgubiti prihod od tranzita ruskog gasa.
Nakon puštanja u rad prvog kraka „Turskog toka“, šef Saveta za pitanja gasne industrije i tržišta prirodnog gasa Leonid Unigovski je izjavio da će obim gasa kroz Ukrajinu biti smanjen za 12 do 13 milijardi kubnih metara godišnje i pozvao da se ne dopusti izgradnja drugog kraka tog gasovoda.