Drugo mesto je zauzeo predsednik Rusije Vladimir Putin. Autori istraživanja ocenjuju da visok nivo podrške koji uživa u sopstvenom narodu omogućava ruskom lideru da se usredsredi na spoljnu politiku.
„Bez obzira na to što se može smatrati liderom desnog usmerenja, ruski predsednik ima posebno visoku podršku u spoljnom svetu“, navedeno je u istraživanju.
Treći na listi je šef Bele kuće Donald Tramp, koji je predsedničku fotelju zauzeo zahvaljujući antiglobalističkoj i protekcionističkoj politici. U prvu petorku ušli su i nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron.
„Ne možemo da ne izvedemo intuitivni zaključak da lideri desnog usmerenja uspevaju da osvoje sopstveni narod, vodeći, verovatno, nepopularnu politiku u inostranstvu, zamišljenu upravo sa ciljem da se učvrsti pozicija sopstvene zemlje nauštrb nekih principa globalizma“, smatraju istraživači.
Eksperti Instituta „Milton Fridman“ sastavili su listu na osnovu niza istraživanja posvećenih odnosu prema svetskim liderima, koja su sprovedena tokom 2017. i 2018. godine.
