Paljenje robe srpskog porekla, upućivanje pripadnika KBS-a na infrastrukturne objekte pod kontrolom Srbije na sever, kao i odluka vlade u Prištini da poveća akcize na uvoz srpske robe na 100 odsto, samo je deo odmazde Prištine zbog debakla koje je doživela na više strana na međunarodnom planu, i to za kratko vreme.
Po svemu sudeći, ovo je samo uvod u ono što kosovski politički estamblišment sprema. Isto kao što je rešilo da ignoriše upozorenje Brisela, tačnije Federike Mogerini lično, da odmah povuče uredbu o povećanju akciza, Kosovo je tako spremno i da ignoriše zahtev EU da odloži formiranje vojske Kosova.
Kako se nezvanično saznaje, Priština je spremna da kao deo odmazde, ali i pritiska i na EU i na Beograd, pristupi transformaciji KSB-a u vojnu silu, tako što će uredbama samo izmeniti ingerencije ovog korpusa, i to narednih dana.
Naš sagovornik iz Prištine, koji iz bezbednosnih razloga želi da bude anoniman, kaže da bi to bio potez koji bi zasigurno potvrdio da se Priština otrgla svakoj kontroli i da ponovo na umu ima da oružjem umesto razgovorom, rešava probleme.
„Činjenica je da je Priština rešena da silom natera EU da joj popusti, bar što se tiče vizne liberalizacije. Svesni su da se Evropa više nego ičega boji novih vojnih sukoba na ovim prostorima, a vojska je kec u rukavu za prisilu. Ne mislim da će se Haradinaj zaustaviti na ovim zasad političkim presijama i siguran sam da će pokušati da oružjem, pa makar i na nivou incidenta, zastraši Evropu i Beograd“, otkriva naš sagovornik.
On dodaje da Prištini pre svega treba vojska kako bi mogla da legalno zauzme ciljeve od strateškog značaja, a posebno one na severu, posle čega bi „spustila loptu“ i krenula u nove pregovore sa Beogradom, ali sa novih pozicija.
Momir Stojanović, bivši načelnik Odeljenja za operativne poslove Komande Prištinskog korpusa Treće armije nekadašnje Vojske Srbije i Crne Gore, za Sputnjik podseća da je voljom Amerike KBS već godinama spreman za ovaj vid transformacije.
„Ciljano je prvo formirana KBS, koji uz pomoć stranih instruktora iz NATO-a priprema taj korpus da preraste u vojsku Kosova. Bez obzira da li će se to proglasiti 28. novembra na Dan albanske zastave ili kasnije, sigurno je da će se desiti u skorije vreme“, ubeđen je Stojanović.
Međutim, ključno je, kako ističe naš sagovornik, koliko je uopšte Kosovo evropski problem, a koliko Amerike.
„Meni se čini, posle toliko godina sukoba na Kosovu, da je tamo i dalje dominantan uticaj Amerike i da EU ne želi da se na tom pitanju sukobi sa interesima SAD“, kaže Stojanović.
Ako bi se formirala vojska Kosova, dodaje on, nije teško zaključiti do čega bi to dovelo.
„To će dodatno da usloži ionako krhku bezbednosnu situaciju na prostoru zapadnog Balkana. Savim sigurno je da će sledeća faza biti teritorijalna aspiracija prema Makedoniji, prema delu Crne Gore, zaokruživanje državnosti Kosova. To su mere koje sa prećutnim stavom Zapada zaokružuju ne samo državnost Kosova već dalekosežno i ’Velike Albanije‘“, navodi Stojanović.
On podseća da će, ako dođe do formiranja kosovske vojske, doći i do povlačenja Kfora, što znači da Beograd više ne bi imao predstavnike međunarodne zajednice dole.
„Ostaće samo baza Bondstil, koja je NATO-u iz strateških interesa važna, ali u suštini mi ćemo na administrativnoj liniji imati direktan kontakt dve vojske — takozvane vojske Kosova i naše. To će biti uzrok brojnim incidentima i neće biti saradnje kao što je to bilo dok je tu bio Kfor“, upozorava Stojanović.
