Kalamanov je takođe pozvao zemlje-članice Konvencije o zabrani hemijskog oružja da se „fokusiraju na borbu protiv sve veće opasnosti od hemijskog terorizma“.
„Ne možemo ignorisati brojne činjenice koje govore da teroristi imaju potreban potencijal za korišćenje industrijskih hemikalija u vojne svrhe, pa čak i za proizvodnju toksičnih ratnih agenasa“, naglasio je Kalamanov.
On je takođe dodao da Rusija pozitivno ocenjuje situaciju uništavanja hemijskog oružja u Libiji i ostataka vojno-hemijskog potencijala u Iraku.
Osim toga Kalamanov je kritikovao davanje ovlašćenja Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OZHO) za identifikovanje onih koji su odgovorni za upotrebu hemijskog oružja, nazivajući taj potez „destruktivnim korakom“. Prema rečima Kalamanova, to je mešanje u rad Saveta bezbednosti UN, jedine međunarodne organizacije odgovorne za pitanja rata i mira.
Zamenik ministra je takođe naglasio da je potrebno menjati proceduru donošenja odluka na Konferenciji zemalja-članica Konvencije o zabrani hemijskog oružja, jer je trenutna praksa prebrojavanja glasova, u kojoj manjina zapravo može da nameće svoju volju većini, pogrešna i ne poštuje princip konsenzusa.
Podsetimo, krajem juna zemlje-članice Konvencije glasale su za proširenje mandata OZHO. Ta organizacija dobila ovlašćenje da sama identifikuje počinioce hemijskih napada, a odluku je donela manjina, odnosno 82 članice od ukupno 193 koliko ih ima.
