Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je izrazio žaljenje što nije pobedio ruski kandidat, ali je istovremeno podvukao i da ne vidi činjenice koje potvrđuju da su izbori za šefa Interpola bili neligitimni. Međutim, on je takođe konstatovao da je „očigledno bilo i jakih pritisaka“.
Mediji podsećaju da je američka strana aktivno lobirala da na čelo ove organizacije bude postavljen Južnokorejac, dok ruski eksperti te napore Vašingtona ocenjuju kao grubo mešanje u izbore jedne međunarodne organizacije i u tome vide nastavak „hibridnog rata“ protiv Rusije.
„Govorili su da to mesto može da zauzme naš kandidat, da je on favorit i videli smo da su se okupili da razmotre tu kandidaturu, ali u jeku antiruske histerije bilo je unapred jasno da ta kandidatura neće proći. Predstavnici mnogih zemalja su činili sve samo da na to mesto ne dođe Rus. Ali, kako god bilo, mislim da ne treba dramatizovati. Kako je radio do sada, Interpol će raditi i ubuduće i sa Rusijom će, na ovaj ili onaj način, sarađivati. Naravno da smo želeli da na čelu Interpola bude Rus, ali ako je izabran predstavnik Južne Koreje — neka bude tako. Treba istaći da nijedan predstavnik Koreje, koliko je meni poznato, nikada do sada nije bio na čelu Interpola. Ponavljam, nije ovo nikakva tragedija. Rusija je sve vreme sarađivala sa Interpolom, iako nije bila na čelu te organizacije i sprovedeno je mnogo zajedničkih uspešnih operacija… Najvažnije je da Interpol rešava te funkcije zbog kojih je i stvoren i da ne bude nikakvo oruđe u rukama onih koji boluju od rusofobije“, rekao je za Sputnjik politikolog Anatolij Petrenko.
Podsetimo, glasanje za novog predsednika Interpola održano je u okviru 87. zasedanja generalne skupštine Interpola u Dubaiju. Južnokorejac Kim Džong Jan će na tom mestu služiti kao šef Interpola naredne dve godine, pošto je njegov prethodnik Kinez Meng Hongvej nestao krajem septembra, a kasnije se ispostavilo da se nalazi u Kini, gde se protiv njega vodi istraga o korupciji.
I politikolog Aleksandar Asafov smatra da bi za američke političare svaki kandidat iz Rusije bio neprihvatljiv.
„Imajući u vidu status samog Interpola, skandala i intriga oko njega ima i previše i ima mnogo pokušaja pritiska, uključujući i one na činovnike Interpola… Kada se dogodila situacija sa nestankom prethodnog šefa Interpola, mislio sam da Amerikancima ta organizacija nije toliko zanimljiva i da bi oni mogli da puste našeg kandidata da prođe, ali se ispostavilo da oni sve to prate i da neće dopustiti da pobedi ruski kandidat. Njima je važno da pobedi bilo ko, samo da ne bude Rus. I zbog toga su podržali Kim Džong Jana. Čak sam se nadao da neće koristiti svu svoju moć kada je reč o lobiranju i medijima, ali su oni to, ipak, učinili“, kaže politikolog Aleksandar Asafov.
Moskva ističe da bi mešanje političara u izbor predsednika Interpola moglo da utiče i na rad te međunarodne policijske organizacije, a posebno se može nastaviti praksa ignorisanja zahteva za ekstradiciju kriminalaca.
Jurij Ždanov, bivši zamenik Uprave za međunarodnu saradnju MUP-a Rusije i sadašnji predsednik Sveruske policijske asocijacije, koja tesno sarađuje sa Interpolom, ističe da Aleksandar Prokopčuk može ponovo da se kandiduje na mesto predsednika Interpola 2020. godine, a da će do jeseni 2019. godine nastaviti da obavlja dužnost potpredsednika Interpola za Evropu.
