Vest o povećanju cene hleba kosovski mediji su prvobitno javili za Prizren, pa za Kačanik, a sada i za ostala mesta.
Sa 0,25 centi, kako je ranije bilo, sada hleb u Kačaniku košta 30 centi. Tako barem tvrdi stanovnik sela Doganaj u ovoj opštini. Za „Insajderi“ je rekao da je cena hleba porasla u odnosu na ranije.
„Posle Prizrena imamo povećanje i u Kačaniku. Upravo sam kupio četiri vekne hleba, ovde u selu Doganaj koštale su me 1,20 evra, odnosno 30 centi po vekni“, rekao je čitalac „Insajderija“.
Cena hleba se nije promenila samo u Kačaniku. Takva razlika u ceni je i u Prizrenu. U Prizrenu je ranije bio 30 centi, a sada hleb košta 40 centi.
Ne samo cena hleba, počela je da se menja i cena brašna. Kosovo nastavlja da uvozi 94 odsto pšenice iz Srbije, prenosi „Info.ks.net“.
S obzirom na današnju drakonsku odluku o povećanju taksi za 100 odsto, očekivan je ozbiljniji talas poskupljenja, i to ne samo hleba.
Gde će Priština sad naći jeftiniju pšenicu od srpske
Predsednik udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković rekao je da naši poljoprivrednici po tim uslovima neće ići na tržište KiM.
„Dizanje uvoznih taksi na 100 odsto nikako se ne može nazvati ekonomskom merom, to je mera koja izlazi iz ekonomske sfere“, rekao je Saković za Tanjug.
On kaže da će zbog ove odluke šteta biti daleko veća za stanovnike KiM nego što će pogoditi nas, jer ćemo mi tu robu imati kome da ponudimo i prodamo, a oni jeftiniju pšenicu od naše neće naći na drugim tržištima.
„Oni kod nas kupuju do 100.000 tona pšenice godišnje. Mi ćemo tu pšenicu prodati, a oni su do sada imali najjeftiniju pšenicu za sebe upravo iz Srbije, tako da će ih pšenica sa svakog drugog tržišta koštati 15 odsto više nego kod nas“, ukazao je Saković.
Predsednik kosovske Agencije za biznis Agim Šahin izjavio je danas da odluka Vlade tzv. Kosova, o povećanju takse na robu iz centralne Srbije, predstavlja „direktan izraz revanšizma“ Prištine prema Beogradu, koji, kaže, blokira kosovske proizvode.
Šahin je za prištinski portal „Telegrafi“ rekao da u ovoj situaciji treba naći alternativu za uvoz, te da bi to mogle biti Albanija, Makedonija ili neka druga zemlja sa kojom Priština ima saradnju.
