Međutim, kako kaže, to nije slučaj sa druga dva člana predsedništva, Željkom Komšićem i Šefikom Džaferovićem.
„Komšić, kao što znamo, nije izabran voljom hrvatskog naroda već pre svega glasovima Bošnjaka, pa on u tom smislu u Predsedništvu nema ulogu kakvu ima Dodik. Sa druge strane, Šefik Džaferović nema taj problem, ali ima nešto drugo — on nije lider SDA, pa samim tim ni bošnjačkog naroda. On će kao treći ili četvrti čovek u hijerarhiji te partije morati o svemu da se konsultuje sa Bakirom Izetbegovićem, koji je kao šef stranke od njega jači. Dakle, Komšić i Džaferović, prvi koji ne predstavlja nikoga, a drugi koji će morati da ide po mišljenje, nisu partneri za neki ozbiljan razgovor“, primećuje Kecmanović.
Kecmanović veruje da u samom predsedništvu BiH neće biti problema u saradnji na tehničkom nivou, ali da će se glavni dogovori obavljati izvan Predsedništva, između Dodika, Bakira Izetbegovića i Dragana Čovića.
„Iako Komšić nema nikakvu relaciju sa Čovićem, naprotiv, među njima postoje trzavice zbog ovakvog ishoda izbora, ne treba zaboraviti da Dragan Čović ima parlament u kojem su poslanici HDZ-a, preko kojeg će moći da kontroliše sve odluke. Zato mislim da će se zapravo odlučivati na dva nivoa, jednom formalnom i drugom stvarnom, gde će trojka Dodik–Čović–Izetbegović biti ključni. E sad, druga je stvar na koji način će se te odluke donositi i kako će se one formalno prenositi na Predsedništvo. Naravno, ima više modela te saradnje među ovom trojicom glavnih igrača, ali moguće je, baš zato što će se neformalno družiti, da naprave neke kompromise i da na neki način, svako u svom ataru radi najbolje što može. Dakle, da umesto da koče jedan drugog, da se međusobno pomažu“, napominje Kecmanović.
Na taj način bi se, što je možda i jedina mogućnost, dodaje Kecmanović, ostvarilo ono što je Izetbegoviću najviše u interesu — da se sačuva taj bosansko-hercegovački okvir.
„Kada je reč o relaciji Čović—Dodik, stvari su mnogo povoljnije nego što su ikada bile, jer su odraz situacije u kojoj se i takozvana Herceg Bosna i Republika Srpska, odnosno Srbi i Hrvati, bore protiv tog bošnjačkog unitarizma i centralizma. Hrvati se protiv toga bore u okviru zajedničkog entiteta u Federaciji, a Republika Srpska se protiv toga bori na nivou BiH. Tu su Dodik i Čović našli zajednički interes i to je osnova njihovog dogovora o zajedničkoj saradnji na svim nivoima. Asimetrija interesa u Predsedništvu postoji od samog početka, s tim što će se sada Džaferović, odnosno Izetbegović, naći u situaciji jedan na prema dva. Ranije je situacija bila drugačija, jer je bilo dva prema jedan protiv Srba“, ukazuje Kecmanović.
On podseća da je Milorad Dodik tokom kampanje najavio čitav niz inicijativa za koje će se boriti, a ostaje da se vidi u kojoj meri će uspeti u onome što je naumio.
„Neke njegove inicijative su čisto tehničke prirode, poput održavanja ’elektronskih‘ skupština, na koje su u Sarajevu negativno reagovali iako se to radi svuda u svetu. Neke promene koje je najavio su simbolične, što ne znači da su nevažne, poput zastave Srpske na sednicama Predsedništva BiH. Međutim, ima puno inicijativa koje su od suštinskog značaja, poput one da će se boriti da se Republici Srpskoj vrate ključne nadležnosti, što bi mogao da pokuša da realizuje putem referenduma. Setimo se da je referendum o Danu Republike Srpske predstavljao presedan, na koji bi se veoma lako mogao nasloniti sledeći“, smatra Kecmanović i dodaje da kada znamo da postoji mogućnost da se to na taj način izvede, možda bi svemu tome konstruktivnije prišla i bošnjačka strana.
Hrvati tu, kako ocenjuje, ne bi pravili problem, jer su i oni zainteresovani za što više samostalnosti u okviru BiH.
Kecmanović očekuje i da će se, nakon Crne Gore i Makedonije, pitanje članstva BiH u NATO uskoro naći na dnevnom redu.
Na pitanje da li će se na Dodika, koji se kategorično protivi članstvu u Alijansi, vršiti dodatni pritisci po tom pitanju, gost „Sputnjik intervjua“ kaže da postoje dva ključa kojima se to može izbeći.
„Jedan je da će Srpska slediti Srbiju, koja i zvanično ima neutralnu vojnu poziciju, a drugi je opet mehanizam referenduma. Po Alijansu je u tom smislu situacija mnogo nepovoljnija nego u Makedoniji jer u Republici Srpskoj narod još trpi posledice NATO bombardovanja, a u delovima Srpske se još umire od posledica osiromašenog uranijuma. Dakle, tu nešto pokušati neće dati neki uspeh, izuzev nekom velikom silom, a ni to nije moguće u sadašnjoj konstelaciji međunarodnih snaga“, smatra profesor Kecmanović.
Ipak su, napominje na kraju razgovora, vidljiva nastojanja da BiH uđe u NATO, a tome u prilog govori i činjenica da ove nedelje u Banjaluku i Sarajevo dolazi visoki funkcioner NATO-a, komandant južnog krila Alijanse za Evropu, admiral Fogo.
