Ruski dom slavi 85 godina postojanja. Značajnu godišnjicu ova najstarija institucija te vrste u Evropi obeležava nizom manifestacija.
Danas je održan okrugli sto pod nazivom „Sastanak generacija“, na kome su učestvovali predstavnici ruske emigracije i omladinskih udruženja iz celog sveta, nakon čega se novinarima obratio zamenik direktora Federalne agencije „Rosotrudničestvo“, koja upravlja kulturnim centrima Rusije širom sveta, Aleksandar Radkov.
Rusija i Srbija aktivno rade na izradi novog sporazuma o kulturi, koji bi zamenio sporazum potpisan između SSSR-a i Jugoslavije iz šezdesetih godina, rekao je Radkov.
„Vreme se promenilo i promenilo se funkcionisanje kulturnih aktivnosti. Novi sporazum omogućiće i otvaranje srpskog kulturnog centra u Rusiji. Značajanih projekata Ruskog doma biće veoma mnogo. Oni će se ticati popularizacije ruskog jezika i nauke u Srbiji. Ubeđen sam da se naše kulture zbližavaju“, rekao je Radkov.
Govoreći o glavnim projektima Ruskog doma u Srbiji, zamenik direktora Ruskog doma Vasilij Galaktionov rekao je da mu je teško da izdvoji one glavne.
„Ruski dom ima više od sto projekata i još puno projekata koje radimo sa partnerima širom Srbije. Takođe, ima i projekata čiji efekti se ne vide golim okom. Na primer, kursevi ruskog jezika pomažu popularizaciju ruskog, dok sve veći broj studenata iz Srbije ide na studije u Rusiju. Radićemo mnogo na učvršćivanju kulturnih odnosa Srbije i Rusije“, zaključio je Galaktionov.
U Ruskom domu danas je održan i svečani prijem povodom godišnjice, a za 20. novembar planiran je gala koncert u Sava centru na kojem će gosti biti Ruski državni akademski narodni hor „Pjatnicki“ i Akademski ansambl pesama i igara Ruske armije „Aleksandrov“.
Ruski dom je nastao na inicijativu ruskih emigranata koji su, posle Oktobarske revolucije, utočište našli u Kraljevini SHS.
Njihovu inicijativu podržali su kralj Aleksandar, patrijarh Varnava, predsednik Srpske kraljevske akademije Aleksandar Belić i mnoge druge ugledne ličnosti Beograda.
Zgradu Ruskog doma projektovao je ruski arhitekta Vasilij Baumgarten, a svoja vrata pod imenom „Ruski dom Imperatora Nikolaja Drugog“ otvorio je 9. aprila 1933.
Posle Drugog svetskog rata Ruski dom je preimenovan u „Dom sovjetske kulture“, da bi 1994. poneo sadašnje ime — Ruski centar za nauku i kulturu. Ipak, Beograđani ga znaju pod imenom Ruski dom.
