Časopis navodi da je „ozbiljna kriza“ u nacionalnoj odbrani Sjedinjenih Američkih Država prvenstveno povezana sa činjenicom da je Vašingtonu za borbu protiv takozvanih „pet glavnih pretnji“ — Rusije, Kine, Irana, Severne Koreje i međunarodnog terorizma potrebna velika brojnost trupa, koja se u ovom trenutku nalazi na najnižem nivou još od kraja Drugog svetskog rata.
Autor teksta podseća da je veliki broj stručnjaka u i van vlasti više puta ukazivao na ovaj problem. Na primer, američka mornarica tvrdi da joj je potrebno 355 vojnih brodova za izvršavanje nacionalne strategije odbrane, a trenutno ih ima 286. Vazduhoplovnim snagama zemlje potrebno je 386 eskadrila, a sada im je na raspolaganju samo 312. Kopnene snage, sa svoje strane, smatraju da im je potrebno 500.000 vojnika naspram sadašnjih 476.000.
Časopis naglašava da su brojnost trupa, kao i njihova borbena gotovost i modernizacija negativno uticale na smanjenje budžetskih troškova odbrane. Zakon o kontroli budžeta usvojen 2011. godine doveo je do smanjenja rashoda za potrebe Pentagona za 539 milijardi dolara. Ministar odbrane Džejms Matis ukazivao je na taj problem i govorio da je za transformisanje oružanih snaga do željenog nivoa potreban godišnji porast rashoda na odbranu od tri do pet odsto. Međutim, rashodi su se samo smanjivali i pre najave Donalda Trampa o smanjenju budžeta Pentagona za 4,5 odsto za fiskalnu 2020. godinu.
Osim toga, primećuje se nedostatak američkog kontingenta u Evropi i indo-pacifičkom regionu, kao i nedostatak strategije za suprotstavljanje Rusiji i Kini.
Ranije je objavljen izveštaj specijalne komisije o strategiji nacionalne odbrane u Sjedinjenim Američkim Državama, formirane po nalogu Kongresa. U dokumentu se govori o smanjenju vojne nadmoći Sjedinjenih Američkih Država na opasan nivo na kojem zemlja rizikuje da pretrpi poraz sa velikim gubicima u slučaju sukoba sa Rusijom ili Kinom.
