Ostavka Libermana, čija je partija odlučila da izađe iz vladajuće koalicije, može da dovede do prevremenih izbora.
Za Sputnjik situaciju komentariše Abraham Diskin, politikolog Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu i profesor Međudisciplinarnog centra u Gercliji.
Šta mislite o ostavci gospodina Libermana, kao i onome kako je on objasnio svoju odluku?
— Poslednja kap za njega je bila to što je i Hamas prekinuo sa paljbom. Liberman je smatrao da je previše rano. Takođe verujem da je on hteo još više popularnosti u Izraelu i čini se da nije bio iskren.
Mislim da je glavni razlog njegove ostavke zapravo neslaganje sa premijerom koji podržava umerenije stavove povodom odnosa sa teroristima, konkretno sa ustanicima iz Hamasa.
Očigledno je da gospodin Liberman krajnje nezadovoljan zbog nastale situacije, uticaja kapitala iz Katara i režima prekida vatre. Da li će ostavka ministra odbrane dodatno uticati na premijera Netanijahua i naterati ga da usvoji odluku o sprovođenju vanrednih izbora? Zašto on odbija da to učini?
— Kao prvo, ne mislim da je održavanje vanrednih izbora od drastične važnosti, ali sam uveren da je on i o tome mislio. Videćemo tek šta će biti. U izraelskim medijima i na internetu možemo videti popriličan broj kritika na račun Netanijahua, za njegov, kako kritičari kažu, previše mek odnos prema Hamasu, ali i za politiku obuzdavanja terorista, a tu se opet misli na Hamas. Uveren sam da ako su kritički nastrojeni i ljudi bliski Netanijahuu, a takođe imajući u vidu stavove nekih potencijalnih birača sa desnog dela spektra i centra izraelske političke arene, Netanijahu se sa opreznošću odnosi prema odlukama poput ove Libermanove. Osim toga, konačna odluka o održavanju vanrednih izbora još nije doneta. Sasvim je verovatno da će izbori biti održani, ali još ne bi trebalo reći da će najverovatnije biti izbora.
Nakon što je Liberman podneo ostavku, u Gazi smatraju da je to njihova pobeda. Da li je prema Vašem mišljenju to zaista tako?
— Onako kako ja ocenjujem situaciju, Hamas je zaista molio da dođe do prekida vatre. Izrael je izveo vrlo precizna gađanja, bombardovanje tokom kojeg su se državne vlasti trudile da izbegnu veliki broj žrtava. Ali udari koje je Izrael izvršio na Hamas su bili veoma jaki. Smatram da ovakva situacija nikako ne može da se nazove pobedom Hamasa. Bez obzira što oni smatraju da su izvojevali pobedu, mislim da je u realnosti sve suprotno i, štaviše, mislim da mnogi u samom Izraelu ne razumeju ovo što sam ja sad upravo rekao. Mnogi smatraju da se navodno Netanijahu uplašio ili da je politika obuzdavanja nemoguća. A to ćemo uskoro videti, čim na granici sa Pojasom Gaze počnu demonstracije. Mislim da su, bez obzira na to što Hamas predstavlja situaciju na sasvim drugi način, oni jako stradali tokom prethodnih izraelskih udara.
Moglo se čuti da će Netanijahu vršiti funkciju ministra odbrane. Da li mogu premijer i ministri da izađu na kraj sa novonastalom situacijom, koja je očigledno izazvala dodatni pritisak na Vladu? Kakvu reakciju možemo sada očekivati od Hamasa, imajući u vidu činjenicu da Izrael ipak ima nameru da nastavi ovaj konflikt?
— Upravo to i jeste glavno pitanje, zato što se u ovom trenutku vrši jak pritisak na Netanijahua da on na mesto ministra odbrane postavi lidera desničarske partije Jevrejska kuća. Sa jedne strane, Netanijahu ne može da odbije taj zahtev, a sa druge strane ne mislim da će Netanijahu realizovati taj zahtev. Upravo zato može doći do vanrednih izbora. Mislim da ova situacija nema veze sa pitanjima odbrane. Bez obzira što je Vlada Izraela prelazna, ipak joj ruke nisu vezane. Imajući u vidu političku atmosferu u državi, smatram da će čak i posle održavanja eventualnih vanrednih izbora, Izrael funkcionisati po volji Netanijahua.
