Branislav Brajan Rašić je čovek koji je ljubav prema rokenrolu pretvorio u divnu profesiju koja traje više od 40 godina. Domaća javnost ga prepoznaje kao nekoga ko je više od deceniju zvanični fotograf Rolingstonsa, ali slikao je najveće zvezde, Majkla Džeksona, Tinu Tarner, Madonu, Emi Vajnhaus, Vitni Hjuston, Selin Dion, Bouija, Di Parpl, Kleš…
Gost Sputnjika poznat je delu javnosti i kao neko ko je pravio selfi fotografije u vreme kada ta, danas popularna forma, nije ni imala naziv kakav danas poznajemo. I to ni manje ni više sa jednim ’Bitlsom‘.
Početak karijere bio je prepun radosti i ushićenja kada sam bio blizu najvećih svetskih zvezda, želeo sam da ovekovečim svaki takav trenutak, a to je često bila potpuna katastrofa, jer su aparatom rukovali potpuni laici, priseća se Rašić.
„Selfije sam počeo da radim instiktivno, kako bi bio siguran da će fotografija da uspe. Vremenom sam se potpuno izveštio da dobro usmerim aparat i tako su nastali prvi selfiji sa zvezdama. Sa Polom Makartnijem sam se slikao 1996. godine, nije prvi, ali definitivno je selfi sa najpoznatijim živim članom slavnog benda. Sećam se da sam namerno postavio objektiv od 17 milimetara kako bih sprečio bilo kakvu šansu da ne uspe fotografija“, priseća se Rašić trenutka koji i bez te fotografije ne bi nikada zaboravio.
Džeger — stoprocentni biznismen u telu rokera
Za Stonse, za koje radi više od decenije, naš sagovornik kaže da su pre svega — poslovni. Priznaje da se u komunikaciji sa Mikom Džegerom često osećao poput pripravnika pod tremom i strahom od greške.
To je veliko strahopoštovanje, zapravo, volim da radim sa tim osećajem i tom energijom koja je dobro za posao, kaže.
„Džeger je glavni u bendu, on vodi posao. On je stoprocentni biznismen, tu nema preteranih emocija, ali opet, sve su to ljudi, pa bude i opuštenih trenutaka. Najdraži mi je Kit Ričards sa kojim sam baš nedavno proveo celo popodne na potpisivanju njegove knjige. Opušten, normalan i iskren. Bend je divan skup različitih ljudi gde je svako prepustio svojoj ulozi i svi su — Rolingstons“, otkriva nam Rašić bend iz kulisa.
Za nezdrav život rokera kaže da je prošlost o kojoj se sada ispredaju razne priče, jer ogromna kilometraža koju Džeger istrči na bini ne bi bila moguća uz takav život. To sve prate mnoga odricanja, pre svega od sterotipnih uživanja rokera, ali i napora poput redovnog treninga uz nadzor stručnog lica koji prati 75-godišnjeg frontmena po turnejama.
Ponosan na rad sa Bouijem
Sagovornik Sputnjika je ovekovečio mnogo trenutaka karijere vrhunskog umetnika Dejvida Bouija, a najznačajnije je sabrao na „in memoriam“ izložbi u rodnom gradu, u Jugoslovenskoj kinoteci.
„Poznavali smo se, ali trudio sam se, kao i sa drugima, da budem što manje upadljiv, ali bilo je tu i osmeha i razmenjenih reči. Kada je otišao imao sam isti osećaj kao kada sam ranije gubio drage ljude. I sada dok govorim o tome imam neku emociju. Radio sam promocije njegovih čestih promena imidža, po čemu će ostati upamćen, što je njemu bilo jako važno. Pored tih čestih promena izgleda uvek je bio Dejvid Boui“, priseća se naš sagovornik, sa setom, čoveka koji je obeležio jednu epohu.
Sinatra je najveći!
Iako je četiri decenije u društvu najvećih zvezda današnjice, Rašić sa posebnim uzdahom velikog poštovanja govori samo o Frenku Sinatri.
Samo što sam ga dva puta u životu slikao, gledao i slušao za mene je neizreciva čast, kaže.
„Videti ga na bini bila je neverovatna priča, jer on je najveća zvezda koja je gazila ovom planetom. Privilegovan sam svojim velikim slušalačkim opusom. U ranoj mladosti sam prvi put čuo i ostao zadivljen ’Strancima u noći‘. Imam sve što je snimio u karijeri, možda još nisam sve preslušao, ali mi je važno da imam sve od čoveka koji je ljubio najlepše žene sveta, družio se sa najžešćim momcima, učestvovao u osmišljavanju Las Vegasa kako bi imali gde da se provode. To su zaista ozbiljne stvari“, kaže nam Dorćolac sa četiri decenije dugim stažom u Londonu.
JU grupa je domaći ZZ Top
Boravak u rodnom gradu Rašić je iskoristio i za nedavni nastup JU grupe u jednom zemunskom lokalu, ne skrivajući da je veliki obožavalac, još od ranog perioda našeg rok sastava koju poredi sa čuvenim američkim rokerima.
Ponosan sam što su mi danas Jelići i dobri prijatelji, kaže Rašić.
„Priredili su vrhunsku svirku i mogu njihovu energiju da poredim sa grupom ZZ Top. Mislim da bi Bili Gibons bio oduševljen da je bio pre neko veče u tom klubu. Rokenrol je univerzalni jezik, kvalitet se prepoznaje, bez obzira odakle dolazi i kakva mašinerija stoji iza“, naglašava zaljubljenik u rokenrol sa foto-aparatom koji mu je doneo nesvakidašnji život i karijeru koju samo retki ostvare.
