Cela ova situacija je paradoksalna, ako se uzmu u obzir dve činjenice. Prva, SAD kupuju ruski tečni prirodni gas uprkos sankcijama koje su uvele protiv Rusije, druga, iznenađuje to da Amerikanci kupuju ruski gas, iako već dugo pokušavaju da potisnu Rusiju sa energetskog tržišta, namećući svoj tečni gas Evropi.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je pre mesec i po dana ispričao novinarima da je zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel bio primoran da brani pravo na kupovinu gasa iz Rusije pred Donaldom Trampom, koji je letos na samitu NATO-a u Briselu optužio turske i nemačke vlasti da kupujući ruski gas „hrane Rusiju“.
Vest da su tri tankera sa ruskim gasom stigla do američkih obala, potvrdila je i zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, koja je rekla da je, ma koliko to bilo čudno, ruski gas sa Jamala uspešno stigao u Ameriku, uprkos svim negativnim talasanjima Vašingtona.
„Kao prvo, oni su kupili taj gas davno. Prošla zima je u Americi, ako se sećate, bila veoma teška i hladna i oni nisu imali dovoljno svojih količina. Radi se o tome da većina gasa u Americi ide sa juga, kroz Meksički zaliv. Oni imaju glavnu proizvodnju u Teksasu, gde im se nalaze terminali, a ovaj ruski gas je stigao sa severa, što je u tom trenutku bilo isplativije i logistički lakše i bolje. To je čisto tržište. Ali treba imati u vidu da se time ne bave vlasti SAD i Stejt department, već komercijalne strukture. Te kompanije su izračunale da je isplativije i jeftinije da kupuju ruski gas, a ne da koriste svoj. Jasno je da je američkim kompanijama profit na prvom mestu“, kaže za Sputnjik Nikolaj Hrenkov, nezavisni analitičar u sferi energetike.
Ekspert smatra da loši odnosi Moskve i Vašingtona, bez obzira na sve, ne mogu uvek i u punoj meri uticati na kompanije, jer se često dešava da situacija i potrebe tržišta diktiraju pravila igre.
Hrenkov smatra da Vašington neće odustati od ideje da izgura Rusiju sa evropskog tržišta gasa, ali to neće sprečiti američke kompanije da kupuju ruski gas svaki put kad „zaškripi“.
„Jedno ne isključuje drugo“, dodaje ekspert.
Cene gasa u SAD su porasle za više od 40 odsto i dostigle svoj maksimum od 2014. godine — 125 dolara za 1.000 kubnih metara, što je učinilo da isporuke ruskog prirodnog gasa na američko tržište postaju sve profitabilnije.
„Zaista je došlo do porasta cena američkog gasa. Oni će prvo pokušati da popune ovu nišu sopstvenim gasom. Ako domaće tržište postane profitabilnije, oni će, samim tim, manje izvoziti, što je opet korisno za Rusiju. Politika je politika, ali konjunkcija cena je važnija“, kaže ekspert.
Odgovarajući na pitanje koliko je zaista realno da se ruski gas i ubuduće izvozi u SAD u situaciji kada su odnosi Moskve i Vašingtona na veoma niskom nivou, analitičar kaže da bi u ovom slučaju trebalo jasno definisati šta je to „ruski tečni gas“.
„Kompanija ’Novatek‘ je proizvela gas na Jamalu i prodala ga je nekom trejderu, američkom ili iz bilo koje druge zemlje. I taj trejder je prodao gas potrošaču iz SAD. Dakle, to je, svakako, ruski gas, jer se proizvodi u Rusiji, ali onog trenutka kad je prodat on više nije u vlasništvu Rusije, nego pripada trejderu. Međutim, čak i to nama ide na ruku. Ukoliko postoji potreba za ruskim gasom u Americi i ukoliko ga trejderi kupuju od ruskih kompanija to je dobro, jer se na taj način povećaju izvozne mogućnosti naših kompanija“, naglasio je Hrenkov.
Do rasta cena gasa u Americi je došlo zato što se očekuje porast hladnoće u severoistočnom delu zemlju. Drugi razlog za povećanje cene su najmanje zalihe tog energenta u američkim skladištima od 2005. godine.
Prema ocenama eksperata, isporuke tečnog gasa iz SAD pri ovim cenama na svetskom tržištu su nerentabilne.
Zbog toga se smatra da američko tržište može da postane nagrada za ruski tečni gas sa Jamala i rusku kompaniju „Novatek“.
Eksperti su sigurni da povećanje cena na američkom tržištu neće biti dugovečno. Prema prognozama, ova situacija ne može da potraje duže od tri meseca.
„Trebalo bi sačekati. Cena se tamo određuje po gasnom habu, po berzi, a berza ima svojstvo da čas skače, čas pada. Tu postoji i niz drugih faktora, kao što su klimatski, jer i vreme utiče na prodaju gasa, a takođe i finansijski, jer se gas prodaje, na primer, i na osnovu terminskog ugovora. Kako god bilo, još ne možemo da kažemo da je povećanje cena postalo stalni trend u SAD“, zaključio je Hrenkov.
