U četvrtak je u Briselu održan sastanak generalnog sekretara Evropske spoljnopolitičke službe Helge Šmid i zamenika šefa ruske diplomatije Grigorija Karasina.
„Na sastanku sa zamenikom šefa ruske diplomatije izrazili smo jaku zabrinutost zbog sve veće militarizacije u oblasti Azovskog mora. Bilo je, međutim, reči i o drugim pitanjima u vezi sa izgradnjom mosta i dugotrajnim inspekcijama, rastom troškova za dostavom robe, ne samo za Ukrajinu nego i za brodove pod evropskim zastavama“, rekao je izvor upoznat sa sadržajem konsultacija.
„Ruska strana u vezi s tim pitanjem ima drugačije podatke od nas, zbog toga smo se dogovorili da ostanemo u kontaktu kako bismo razmenili preciznije, aktuelizovane podatke i kako bismo ih uporedili. Konkretnih rokova nema, ali što brže to bude, naravno, biće bolje“, dodao je sagovornik.
Krajem oktobra, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je izjavila da je više od 200 brodova, među kojima su i oni pod međunarodnim zastavama, postalo predmet ruske kontrole u Azovskom moru. Prema njenim rečima, to utiče na cenu isporuka ne samo za ukrajinske izvoznike nego i za brodove Evropske unije.
Plovidba u Azovskom moru postala je problematična početkom godine. U martu je Ukrajina zadržala ruski brod „Nord“, a protiv njegovog kapetana podigla optužnicu zbog nezakonite posete Krimu „sa ciljem pričinjavanja štete državnim interesima“. U avgustu je u hersonskoj luci zadržan i tanker „Mehanik Pogodin“.
Ruske vlasti dejstva Kijeva ocenjuju kao „pomorski terorizam“, a odgovorile su pojačanim pograničnim pregledima u svom delu Azovskog mora.
