Sezona samita u Aziji je u punom jeku – 13. novembra je u Singapuru održan samit Zajednice zemalja jugoistočne Azije i Rusije (ASEAN), a 14. i 15. se u toj istoj zemlji održava i Istočnoazijski samit. Nakon toga, lideri se sele u Papua Novu Gvineju, u najsiromašniju zemlju tog regiona, gde će biti održan samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK).
Kako je ruski predsednik Vladimir Putin rekao u svom govoru na samitu ASEAN-a, Moskva veliku pažnju posvećuje ovim skupovima, a rezultati pokazuju da ekonomske veze između zemalja-učesnica rastu – samo prošle godine trgovinska razmena Rusije sa ASEAN-om povećana je za 35 odsto, dok je obim uzajamnih investicija premašio iznos od 25 milijardi dolara.
Kada je reč o Americi, prvi predsednik koji je uopšte odlučio da prisustvuje ovim samitima bio je Barak Obama, još 2011. godine, nakon čega je svake godine svog mandata dolazio kako bi uspeo da uspostavi čvršće odnose sa zemljama regiona, ali i da u njima pronađe nove saveznike. Međutim, Tramp ovu Obaminu tradiciju nije nastavio, što su mnogi američki mediji ocenili kao mogućnost da Rusija i Kina dodatno ojačaju svoje poslovne veze sa tim regionom.
Politički analitičar Aleksandar Asafov smatra da je ipak preuranjeno donositi bilo kakve zaključke o tome da li će odsustvo Trampa doneti neku korist Moskvi i Pekingu, ali da je svakako bitno spomenuti da bi on svojim prisustvom mogao da unese svojevrsnu neslogu, jer Tramp, pokazalo se, ima takav običaj, ali i zadatak.
„Na primer, on bi mogao da objasni Rusiji da joj je Kina zapravo problem, a ne saveznik, kao i da SAD nisu ruska glavobolja, nego Peking, ali da ceo taj problem još nije dovoljno izražen, te da je savez Moskve i Pekinga opasan. To pišu i različiti američki analitički instituti, to govore i određeni američki političari, pa čak i sam Tramp. Naravno, imajući ovo u vidu, može se napraviti zaključak da će zaista i Rusiji i Kini biti lakše bez prisustva Trampa“, ocenjuje.
Istovremeno, Nikita Maslenikov sa Instituta za savremeni razvoj tvrdi da nije toliko neophodno prisustvo Trampa na ovim skupovima, budući da će tamo američke interese zastupati potpredsednik SAD Majk Pens, koji se već nalazi na turneji po zemljama Azijsko-pacifičkog regiona.
Kako objašnjava, Pens na turneji zastupa novu američku inicijativu koju ta zemlja razvija zajedno sa Japanom i Indonezijom. Reč je, nastavlja on, o novom američko-pacifičkom partnerstvu, pre svega između Indije, Indonezije i Japana, koji su veoma aktivni u ovim pregovorima.
„Zato je neophodno istaći važnost ruskog prisustva na samitima, jer je Azijsko-pacifički region veoma važan za Moskvu, budući da se centar svetske poslovne aktivnosti okreće ka Istoku i reklo bi se da će ova tendencija trajati decenijama. Prisustvo Putina omogućava Rusiji da vidi gde je njeno mesto, da uporedi svoje aktivnosti sa ovim što drugi rade“, obrazlaže.
Sa druge strane, iako će Rusija učešćem na ovim samitima dodatno učvrstiti prijateljske i ekonomske veze sa zemljama Azijsko-pacifičkog regiona, mogući izostanak ruske delegacije sa Svetskog ekonomskog foruma, koji se svake godine održava u Davosu, može doneti Rusiji određene probleme.
Naime, organizatori ovog foruma odlučili su da ne pozovu ruske biznismene koji su obuhvaćeni američkiim sankcijama, a pre svega je reč o Olegu Deripaski, Biktoru Vekselbergu i Andreju Kostinu. S tim u vezi oglasio se premijer Rusije Dmitrij Medvedev koji je rekao da u slučaju da organizatori ne promene svoju odluku, ruska delegacija bi mogla u celosti da izostane sa foruma.
Maslenikov smatra da, iako je to zvanični stav ruskog premijera, Rusija će ipak na Davosu biti i te kako prisutna i predstavljena na načni na koji to priliči, jer se upravo preko poslovnih veza i biznis kontakata šalje stav zemlje, iako njena zvanična delegacije odsustvuje. To je, kako kaže, standardna procedura, kada nema mogućnosti da se važne poruke saopšte zvaničnim putem, onda se to obično čini preko poslovnih kanala ili stručne zajednice.
„Međutim, potrebno je sačekati i predstojeće pregovore između Putina i Trampa u Buenos Ajresu na samitu G20, jer će tada možda biti reči i o određenim novim konceptima budućih stavova SAD, kako bi ih čuli i razumeli organizatori samita u Davosu“, zaključuje Maslenikov.
