Ruski ambasador je na početku izlaganja rekao da „priče pojedinih o idealnoj situaciji na Kosovu ne ostavljaju na nas nikakav utisak“.
„Moramo da istaknemo da dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje EU još uvek prolazi kroz duboku konceptualnu krizu. Dokaz za ovo je nedostatak bilo kakvih opipljivih rezultata nakon kontakata dveju strana“, rekao je Nebenzja.
Još uvek nema nikakvog pomaka ka postizanju ambicioznog cilja nacrta sveobuhvatnog dogovora o normalizaciji odnosa. Glavna mana je što nije ispunjen ranije postignuti ključni sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu, istakao je on.
Prošlo je gotovo šest godina od kada je ovaj dogovor potpisan, ali je proces sabotirala Priština, dok je srpska strana bila konzistentna u poštovanju svojih obaveza. Primer za ovo je integracija srpskih sudija i tužilaca u kosovski pravni sistem, uključivanje srpskih policajaca na severu pokrajine u kosovske strukture i omogućavanje Kosovu njegovog pozivnog broja.
Stalni predstavnik je primetio konstruktivnu poziciju Beograda i želju srpske strane da traži uzajamno prihvatljiva rešenja.
On je ukazao na činjenicu da čim su nedavno iz Beograda stigli predlozi za rešenje kosovskog pitanja, albanska strana je to iskoristila za provokacije i pretenzije na jugu centralne Srbije, a u red provokacija spada i odluka o dodatnom porezu na robu iz Srbije i BiH, koja predstavlja kršenje dogovora CEFTA.
„Međutim, čini se da Priština računa na to da će Srbija pod spoljnim pritiskom priznati tzv. nezavisnost Kosova. Štaviše, odgovor na nedavne kompromisne ideje srpskog rukovodstva bile su jednostrane pretenzije kosovskih albanskih lidera na ogromne teritorije južne Srbije“, naglasio je Nebenzja.
Prema rečima ruskog predstavnika, situacija na Kosovu je zabrinjavajuća, a eventualno ponovno izbijanje sukoba imalo bi katastrofalne posledice po ceo region.
Nebenzja je ocenio da ponašanje Prištine tokom posete predsednika Srbije Kosovu i odlazak Hašima Tačija na Gazivode nisu ništa drugo do provokacije, a upad naoružanih snaga na sever Kosova kršenje svih postojećih sporazuma.
Predstavnik Rusije se osvrnuo i na planove Prištine za transformaciju KBS u oružane snage, navodeći da tako nešto predstavlja kršenje Rezolucije 1244.
„Priština već kaže da će jedan garnizon ići na sever, a to je put u konflikt“, rekao je on i dodao da ni Specijalni sud nije počeo sa radom.
Konačno rešenje mora biti obostrano prihvatljivo i mora imati međunarodno pravnu formu i podršku međunarodne zajednice.
Nebenzja takođe smatra da sednice ne treba da se proređuju i da pažnja UN prema Kosovu ne sme da se smanjuje.
Liu Đieji, ambasador Kine koja ovog meseca predsedava SB UN, poručio je da Kina poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. On je rekao da Peking pozdravlja posvećenost Beograda i Prištine normalizaciji dijaloga i poziva na primenu postignutih sporazuma.
Ambasadorka Velike Britanije u UN Karen Pirs rekla je da ta zemlja prepoznaje važnost Unmika u stabilizaciji i pomirenju u postkonfliktnom periodu, ali smatra da se situacija na KiM drastično promenila u odnosu na pre 20 godina, zbog čega se ponovo založila za smanjenje učestalosti sednica o radu Unmika, navodeći da bi diskusije u SB UN trebalo da odražavaju realnost na terenu.
Ona je dodala da je Velika Britanija „jasno stavila do znanja da će održati sastanak o Kosovu u SB UN, ako se postigne napredak u procesu normalizacije“.
„Nažalost, nije bilo napretka. Umesto toga, srpska Vlada je organizovala protest ispred naše ambasade u Beogradu, što nije odgovarajući način obavljanja diplomatske misije“, rekla je ambasadorka.
Takođe, založila se za prijem Kosova u Interpol na Generalnoj skupštini tog tela naredne nedelje.
Ona je naglasila da Velika Britanija ohrabruje Beograd i Prištinu da postignu napredak u dolaženju do održivog rešenja u dijalogu, kojim posreduje EU.
Predstavnik SAD u UN Džonatan Koen izjavio je da je „sada vreme za obe strane da budu fleksibilne da postanu kompromis“.
On je dodao da će SAD podržati razgovore na svaki mogući način, kao i da će ta zemlja „ozbiljno razmotriti“ svaki dogovor koji je trajan i primenjiv „u obema zemljama“ i koji podstiče stabilnost.
„Uzajamno priznanje i normalizacija odnosa između Kosova i Srbije su budućnost. Sve strane će imati korist od priznavanja te realnosti i njenog prihvatanja“, tvrdi on.
Govoreći o budućnosti rada Unmika, predstavnik SAD smatra da je on ispunio svoju svrhu i da bi trebalo smanjiti tu misiju.
On je dodao i da SAD podržavaju postepenu i transparentnu transformaciju kosovskih bezbednosnih snaga u multietničku vojsku, koja će biti deo NATO-a.
„Snažno podržavamo članstvo Kosova u svim relevantnim međunarodnim organizacijama, uključujući UN i Interpol“, istakao je on.
U Njujorku je danas održana sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj je razmatran izveštaj UN o radu Unmika, a stavove Beograda zastupao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
Sednica SB UN o situaciji na Kosovu, prva posle šest meseci, zakazana je na inicijativu Kine, koja je 1. novembra preuzela predsedavanje Savetom bezbednosti.
