„Istorija civilizacije u dolini Inda je dobra lekcija za sve nas. Pogledajte Afriku ili Siriju — ljudi ih napuštaju zbog klimatskih promena. U prošlosti su se ljudi borili sa sličnim problemima tako što bi se preselili na drugo mesto, ali šta danas da rade stanovnici južnih delova SAD i obale Bangladeša, koje bi uskoro moglo potopiti more?“, zapitao se Liviju Džosan iz Okeanografskog muzeja u Vuds Holu (SAD).
Civilizacija doline Inda je jedna od najstarijih civilizacija, pored sumerske i drevnog Egipta. Nastala je pre oko 5.000 godina u dolini reke Ind na granici između savremene Indije i Pakistana, a svoj vrhunac je dostigla između 2200. i 1900. godine p.n.e.
U tom periodu pojavio se sistem međugradske i „međunarodne“ trgovine, planiranje gradskih naselja, standardizovane su mere i težine, a uticaj civilizacije doline Inda se proširio na ceo podkontinent.
Nakon 1900. godine p.n.e. njena moć je počela da opada, da bi nakon nekoliko vekova potpuno iščezla. Gradovi u dolini Inda su opusteli a njihova plemena su se preselila u sela u podnožju Himalaja. Mnogi istoričari i arheolozi povezuju nestanak civilizacije sa promenom klime u regionu, koja je zbog slabljenja monsuna postala hladnija.
Sa druge strane, nedavni podaci o klimi Zemlje za poslednjih deset hiljada godina pokazuju da se klima Hindustana radikalno menjala i u ranijim epohama. Ovo dovodi naučnike do rasprave zbog čega civilizacija doline Inda nije ranije nestala i kako su na nju uticale suša, presušivanje reka i druge klimatske katastrofe.
Džosan i njegove kolege pokušali su da reše ove sporove tako što su sproveli iskopavanja na teritoriji Mohendžo-daro, Rakhigari i drugim centrima civilizacije doline Inda, na dnu Indijskog okeana i na različitim delovima obale Pakistana.
Činjenica je da su sedimenti planktona, mekušaca i drugi tipovi sedimentnih stena specifični klimatski „letopisi“ na kojima se veoma jasno oslikava kako se menjala klima na Zemlji u trenutku njihovog formiranja.
Na primer, procenat teških i lakih kiseoničkih izotopa mogu nam ukazati na temperaturne fluktuacije na Zemlji, koncentracija teškog ugljenika o biodiverzitetu i masovnim izumiranjima, a procenat kalcijuma i drugih metala upućuju na nivo kiselosti vode i druga svojstva okeana.
Koristeći ove informacije, kao i uzorke DNK planktona, naučnici su mogli da prate koliko je sveže vode palo u priobalne vode okeana i kako se menjao nivo padavina tokom zimskog i letnjeg perioda.
Kako su pokazala istraživanja, nestanak civilizacije u dolini Inda nije povezan sa periodom suše već sa činjenicom da se radikalno promenio obim padavina — zimski monsuni su postali jači, a letnje kiše su padale sve ređe. To nije mnogo promenilo ukupnu količinu padavina, ali je stvorilo dolinu Inda nepogodnom za život većih grupa ljudi unutar gradova.
Takve promene su bile povezane i sa nastupanjem „malog ledenog doba“, kada se temperatura snizila u svim delovim Zemlje. Ovo zahlađenje je postepeno izmenilo kretanje vetrova i struja u Indijskom okeanu, što je bio jedan od ključnih faktora nestanka najstarije civilizacije na Zemlji, zaključuju stručnjaci.
