Moj deda, koji je služio Francuskoj u Solunu, sigurno se prevrće u grobu: imao je veliko divljenje prema Srbima, našoj braći po oružju. Šta smo uradili da imamo ovako neobrazovanog predsednika?
To je apsolutna sramota, bez obzira da li je u pitanju namera ili greška, u svakom slučaju je žalosno.
1,2 miliona poginulih od populacije od 4,5 miliona, 1/3 srpskog stanovništva. Od toga 63 odsto mrtvih su muškarci. Međutim, ništa me ne iznenađuje. To su isto uradili i sa Putinom na komemoraciji u Aušvicu. Zemlja koja je oslobodila Aušvic, nije pozvana.
Ovo su samo kapi u moru poruka kojima građani Francuske komentarišu tekst zamenika glavnog urednika „Figaroa“ Žana Kristofa Buisona, uglednog publiciste koji je pod naslovom ’Srbija nepravedno ponižena‘ kritikovao protokol Jelisejske palate na obeležavanju Dana primirja u nedelju u Parizu.
U izuzetno oštrom osvrtu, francuski novinar konstatuje da je Francuska pogrešila, zaboravila starog ratnog saveznika i taksativno navodi sve zajedničke pobede i veze dvaju naroda.
Pored toga što je važan, jer govori gde je Srbiji bilo mesto na tom događaju, komentar „Figaroa“ pokazuje još jednu izuzetno važnu činjenicu, da za to nije odgovorna Francuska, već njena politička elita. Jer Francuska nije samo Jelisejska palata, ni Emanuel Makron, ni njegov kabinet.
To se donekle moglo zaključiti čak i iz hitne reakcije francuskog ambasadora u Srbiji, koji je požurio u jutarnji program jedne beogradske televizije da se izvini srpskom predsedniku i narodu.
To je, šokirana poniženjem Srbije, jasno pokazala i liderka Nacionalnog fronta Marin le Pen, koja je francusku javnost podsetila da predsedniku Kosova nije bilo mesto iza predsednika njene zemlje i da je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila četvrtinu stanovništva.
Iako je komentar „Figaroa“ stigao dva dana nakon što je Srbija ponižena, Nenad Blagojević, frankofoni novinar i vlasnik agencije koja organizuje putovanja Francuza u Srbiju, kaže da je taj tekst izuzetno važan ne zbog nas, već zbog francuske javnosti. Ono što ste pročitali u „Figarou“, jeste nešto što vrlo često čujem od turista, običnog sveta koji dolazi iz Francuske, kaže Blagojević.
„Jedna verzija istorije i sadašnjosti sveta je prikazana na francuskoj televiziji, a druga je ona koju žive. Kao novinar i vodič za Francuze, slušam svakodnevno verziju iz stvarnog života. Mislim da je komentar u ’Figarou‘ tu ’drugu stranu‘ u Francuskoj, političare, ljude koji vode tu zemlju, zatekao. Doživeli su ga kao hladan tuš, jer nije običaj u Francuskoj da se ovako direktno stane, mogu slobodno da kažem i prosrpski, odnosno, da neko ispriča našu verziju istorije“, kaže Blagojević.
On dodaje da Francuzi koji žele da dođu u Beograd, iako nemaju mnogo informacija o Srbiji, imaju prvu nit koja je izuzetno važna i jaka — predanja iz Prvog svetskog rata. Najčešće dolaze iz Marselja i znaju da u centru njihovog grada postoji spomenik koji ima jednaku važnost kao Spomenik zahvalnosti Francuskoj u Beogradu, kaže Blagojević.
„Apsolutno znaju gde dolaze, priču o našem prijateljstvu čuli su od baka, deka ili roditelja. Oni vrlo objektivno prate medije i znaju šta se trenutno dešava na Balkanu i kako se to predstavlja u njihovim medijima. To su ljudi koji ne nasedaju na medijske priče koje su antisrpske i predstavljaju Srbiju u vrlo lošem svetlu“, ističe Blagojević.
Međutim, naš sagovornik dodaje da je ipak neophodno da Francuzima govori o važnim činjenicama iz novije istorije kojih nema u medijima. O ustaškim zločinima, operaciji Oluja, a posebno o NATO bombardovanju SR Jugoslavije. Tek na tom poslednjem primeru jasno im je u kakvoj su bili blokadi, uglavnom ne znaju da je njihova zemlja uopšte učestvovala u bombardovanju Srbije, kaže Blagojević.
„Nije im prijatno kada pričamo o lošim stvarima u kojima je Francuska učestvovala, pogotovo kada spomenem osiromašeni uranijum. To osećam, oni ne vole nepravdu, ne vole agresiju, bude im žao što je njihova zemlja u svemu tome učestvovala. Međutim, vodio sam i visoke funkcionere partije Marin le Pen, a oni apsolutno poznaju čak i istoriju porodice Karađorđević. Oni imaju vrlo jasan stav, ne slažu se sa politikom Francuske u poslednjih tridesetak godina. Obični ljudi, čak i oni koji su izričito za Makrona, u Srbiji se osveste“, kaže naš sagovornik.
Blagojević smatra da je zbog loše klime, stvorene zbog neprikladnog odnosa protokola Jelisejske palate prema predsedniku Srbije, koja je rezultirala skrnavljenjem spomenika prijateljstvu dveju zemalja, važno reći da ugledni publicista Žan Kristof Buison nije jedini intelektualac koji se godinama bori za pravu istinu o Srbiji i njenim vezama sa ovom zemljom.
„Postoji još dosta zanimljivih profesora, jedan od njih je Aleksis Trud. To su Francuzi koji se trude da istorija bude predstavljena onako kako treba. Koji dovoljno poznaju francusko-srpsku istoriju i prijateljstvo. Kroz moje ture do sada je prošlo više od hiljadu Francuza, samo jedna porodica je bila više okrenuta ka Kosovarima, oni ih tako zovu, samo oni su primili izbeglice sa Kosova“, kaže Blagojević.
Buison, unuk De Golovog saborca i novinar koji je napisao „Roman o Beogradu“ i obećao da će se odreći titule ambasadora Uneska, ukoliko Kosovo bude primljeno u ovu organizaciju, siguran je da će na kraju ove priče Francuska biti ponižena.
Čaša žuči ište čašu meda, a priliku da je predsedniku svih Francuza ponudimo i da ih smiješane najlakše popijemo, imaćemo već u decembru, kada Emanuel Makron bude posetio Srbiju. Ispiće se zajednički, u spomen na nekadašnje Francuze i Srbe i njihove potomke.
Buison je u pravu, Beograd će pokazati da poštuje potomke svojih ratnih drugova, kako se dočekuju saveznici, braća po oružju i antifašističkoj tradiciji.
