Prema pisanju lista „Volstrit džurnal“, Mark Pen, dugogodišnji savetnik nekadašnje državne sekretarke SAD, kao i bivši njujorški političar Endrju Stejn, tvrde da će se Klintonova u trci za predsednika 2020. godine predstaviti kao predvodnik liberala. List navodi da će se bivša prva dama Amerike spremiti za „Hilari 4.0“ kampanju za naredne izbore.
Da njihove tvrdnje nisu potpuno neosnovane govori i činjenica da je sama Hilari u intervjuu početkom meseca izjavila da bi želela da bude predsednik, iako je prethodno rekla da ne želi da se ponovo kandiduje za taj položaj.
Ni politikolog Aleksandar Pavić ne isključuje mogućnost da Klintonova ponovo pokuša da se nađe na čelu Bele kuće, i to iz više razloga.
„Ona je, pre svega, neverovatno ambiciozna, a sa druge strane nikada nije prebolela poraz od Trampa. Takođe, treba imati na umu i da u Demokratskoj partiji postoji jedna vrlo značajna struja, koja je do skoro praktično bila njena i zavisila je od njenog novca. Oni, dakle, takođe imaju interes da Hilari ponovo istaknu kao kandidata. Pored toga, Klintonova ima uporište u tom liberalno-intervencionističkom i globalističkom establišmentu koji je i dalje vezan za nju jer još uvek nemaju kandidata koji bi mogao da je zameni“, ocenjuje Pavić za Sputnjik.
Kako kaže, Hilari smatra da joj mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država pripada i stalno se poziva na to da je 2016. godine osvojila više glasova od Donalda Trampa.
„Za taj poraz su joj krivi svi drugi, od Rusa pa do takozvanih ’diplorabls‘, kako ih je nazvala, ’američkih bednika‘ koji, kako je rekla, ’ne shvataju sopstveni interes pa glasaju za Trampa‘. Dakle, kombinacija neutažive ambicije, želje za osvetom i interesi establišmenta koji ona predstavlja. Sve to govori u prilog tome da se isticanje njene kandidature za predsednika na narednim izborima ne može isključiti“, ukazuje Pavić i dodaje da će Klintonova, ukoliko se bude kandidovala 2020. godine, imati ogromnu prednost kada je reč o novcu.
Međutim, dodaje naš sagovornik, pitanje je koliko će uporište naći unutar sopstvene partije u kojoj, kako napominje, ima dosta previranja.
„Među demokratama ima i drugih ljudi koji će istaći svoje kandidature, uključujući i neke koji su nakon poslednjih izbora za Kongres i Senat postali ’zvezde‘ unutar demokratskog establišmenta i biračkog tela, koje je vrlo podeljeno kada je reč o Hilari. U tom smislu pominju se Kamala Haris, senatorka iz Kalifornije, kao i Beto O’Rurk, koji je tesno izgubio trku za Senat protiv Teda Kruza u inače republikanskom Teksasu. Ne treba zaboraviti ni da u Demokratskoj partiji postoji krilo Bernija Sandersa, koje će biti jako teško ubediti da treba da stane iz Hilari koja ima hipoteku gubitnika“, primećuje Pavić.
U tom smislu, dodaje naš sagovornik, sasvim je sigurno da se ne može očekivati da Klintonova dobije punu podršku sopstvene partije, mada nju to, kako kaže, ne zanima.
„Njena kandidatura neće proći potpuno nesmetano, ali će svakako predstavljati bankrot ideja u Demokratskoj partiji i establišmentu koji forsira Hilari Klinton, propalog kandidata koji nema ništa novo da ponudi. Ipak, ne može se ništa sa sigurnošću reći jer je dugačak put do 2020. godine i do tada mnogo toga može da se desi u svetu koji je u previranju, kao i unutar same Amerike“, zaključuje Pavić za Sputnjik.
