Stoltenberg je na konferenciji u Berlinu izjavio da će „evropski saveznici nekad nešto morati da urade bez SAD“: samo je više operacija sa Amerikancima i često postoji potreba za njima.
„Dobro se sećam operacije u Libiji, jer sam tada bio premijer Norveške i Norveška joj se pridružila“, dodao je on.
Po rečima generalnog sekretara NATO-a, „libijska operacija od početka nije bila operacija NATO-a, već Evrope. I to ne Nemačke, već više Francuske i Velike Britanije“.
Za vreme razmatranja situacije u Libiji u Parizu, „NATO-a nije bilo za stolom“, ali su kasnije zemlje-inicijatori shvatili da im je potrebna pomoć Alijanse i SAD „u njihovim komandnim strukturama i mogućnostima“.
Posle svrgavanja i ubistva Moamera Gadafija 2011. za vreme oružanog sukoba, Libija doživljava period oštre krize. U zemlji vlada dvovlašće: na istoku države u gradu Tobruku radi parlament kojeg je izabrao narod, a na Zapadu u glavnom gradu Tripoliju nalazi se Vlada nacionalnog jedinstva sa Faezom Saradžem na čelu, koja je formirana uz podršku UN i Evrope. Vlast istočnog dela zemlje deluje nezavisno od Tripolija i sarađuje sa nacionalnom vojskom sa Halifom Haftarom na čelu, koji vodi rat sa ekstremistima. U Parizu su se u maju strane političkog sukoba dogovorile da će 10. decembra održati nove predsedničke i parlamentarne izbore.
