U saopštenju se navodi da su se strane dogovorile da se „nadalje zajedničkim naporima suprotstavljaju realizaciji projekta ’Severni tok 2‘, koji ugrožava evropsku energetsku bezbednost i stabilnost“. Služba za medije je dodala da su Klimkin i Peri takođe razgovarali o saradnji u oblasti energetike, konkretno o jačanju energetske nezavisnosti Ukrajine.
Peri je u Kijevu izjavio da Sjedinjene Američke Države ostaju protivnici izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“, koji su namenjeni za isporuku ruskog gasa Evropi.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva i Sjedinjene Američke Države koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu. Osim toga Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je s tim u vezi rekao da američki predsednik Donald Tramp sledi interese američkog biznisa u isporuci prirodnog tečnog gasa u Evropu. Nemačka kancelarka je, sa svoje strane, više puta isticala da Berlin projekat „Severni tok 2“ smatra komercijalnim, ali istovremeno povezuje njegovu realizaciju sa očuvanjem tranzita ruskog gasa preko Ukrajine. Ruska strana je takođe više puta izjavljivala da je projekat „Severni tok 2“ potpuno komercijalan i konkurentan i ukazivala da on ne podrazumeva prekid tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.
