Prepuna sala ustala je na noge i zapevala „Tamo daleko“, prenosi danas Srpska televizija u SAD.
„Priča o junaštvu naših vojnika ima neverovatnu jačinu. Ostavljena je velika poruka, a ono što su naši uradili za nas, ne sme nikada da se zaboravi. Nadamo se da će ova predstava imati priliku da osvoji srca Srba ponovnim izvođenjem, jer predstava nikoga neće ostaviti ravnodušnim“, navedeno je na sajtu te televizije.
Srpska ramonda je cvet koji raste na Kajmakčalanu i koji ima sposobnost čudesnog oživljavanja i neodoljivo asocira na srpski narod — narod koji je bio na ivici da nestane sa istorijske pozornice, ali koji se izdigao iznad svih nedaća i snagom svoje volje i snagom gena pobednika, i vratio se na svoja ognjišta da nastavi tamo gde je brutalno prekinut na putu ljubavi i stvaranja, navodi Srpska televizija u Čikagu.
Predstavu su, na dan obeležavanja veka od okončanja Velikog rata, izveli glumci srpskog amaterskog pozorišta iz Čikaga, po scenariju Milana Andrijanića.
„Postojala je želja da mi ovde u Čikagu nekako obeležimo taj značajan jubilej srpske istorije. Moja orijentacija je bila da ne radimo to na neki suvoparan način, već da probamo da okrenemo priču na jednu drugu stranu, pa sam ubacio ljubavnu priču koja prožima predstavu“, rekao je Andrijanić.
Veliki rat, rekao je on Srpskoj televiziji u SAD, jeste doneo velike strahote, stradanja i žrtve, ali život je tekao dalje, počivajući na ljubavi.
„Ako se ta tragedija završi sa nagoveštajem ljubavi, biće bolje, i bilo je. Srbija je između dva rata bila u procvatu, bez obzira na žrtve koje je podnela“, ističe Andrijanić.
Kaže i da mu je, dok je od jednog i drugog dede slušao priče o Krfu i Albaniji, uvek bilo fascinantno pitanje odakle je srpski seljak crpeo snagu da traje i dalje.
„Čovek mora iz petnih žila da se potrudi da ide dalje — bila to ljubav, inat, praštanje…“, zaključio je Andrijanić.
