Zapad je prvi put uveo sankcije u martu 2014. godine i trebalo je da one izoluju Moskvu od ostalog sveta, od vitalnih grana, naprave otpadnike bez prijatelja. Međutim, ovakvi „pokušaji su doživeli neuspeh“, sankcije nisu postigli svoje ciljeve, konstatuje list koji kao najbolji primer toga navodi prodaju ruskog protivvazdušnog sistema S-400 Indiji i Kini.
Sve „tešnja prijateljska saradnja sa Kinom dala je Moskvi pristup međunarodnim finansijama, nove trgovinske mogućnosti i veliku diplomatsku težinu“, navodi se u članku.
„Fajnenšel tajms“ skreće pažnju na dublju saradnju sa velikim brojem država na Bliskom istoku — od Turske do Izraela, od Saudijske Arabije do Irana“, proširenje uticaja Moskve u regionu u pozadini nastavka kolebanja Vašingtona.
Stalni dolazak lidera država EU koji posećuje Krim, direktne strane investicije evropskih korporacija i nastavak zahteva na rusku naftu i gas nisu u skladu sa vojnom retorikom iz Brisela, navodi izdanje. Velika Britanija je jedna od „najratobornijih raspoloženih država prema Moskvi“, ali britanska naftna kompanija BP — jedna od najvećih stranih investitora, poseduje 19,75 odsto „Roskosmosa“.
„Ne može se izolovati tako velika i važna država kao što je Rusija“, citira izdanje na uslovima tajnosti izvršnog direktora međunarodne energetske kompanije.
Zapadne diplomate u Moskvi „nezvanično priznaju da sankcije nisu dovele“ do željenog rezultata, dodaje list.
