Švajcarski senator Dik Marti, bivši specijalni izvestilac Saveta Evrope i autor izveštaja o trgovini ljudskim organima na Kosovu, s pravom je zabrinut da bi potencijalni svedoci u budućim procesima pred Specijalizovanim tužilaštvom mogli da budu ubijeni, ako ih kosovska policija i Euleks ne zaštite, slažu se sagovornici Sputnjika, predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije Milovan Drecun i advokat Goran Petronijević.
Drecun kaže da su strahovanja opravdana, imajući u vidu iskustvo sa Međunarodnim sudom u Hagu.
„Naročito zbog slučaja Ramuša Haradinaja, gde su mnogi svedoci na volšeban način ili izvršili ’samoubistvo‘ ili stradali u nekim sumnjivim automobilskim nesrećama. Iz ovoga je jasno da maksimalna pažnja mora da se posveti svedocima, posebno iz redova Albanaca“, naglašava Drecun.
Naš sagovornik želi da veruje da je Specijalizovano tužilaštvo naučilo lekcije i da neće ponoviti greške iz Haškog tribunala, već da će raditi da Mehanizam za zaštitu svedoka bude mnogo efikasniji.
„S druge strane, država Srbija će učiniti sve što može da pomogne u zaštiti potencijalnih svedoka. Strahovanja jesu opravdana i zato je bitno da u ovoj fazi identiteti svedoka ostanu zaštićeni,“ dodaje on, ne želeći da otkriva način na koji će država Srbija biti uključena u zaštitu svedoka.
Drecun smatra da Haški tribunal i Specijalizovano tužilaštvo ne mogu da se porede, jer će Specijalizovana sudska veća suditi za zločine osobama iz redova terorističke OVK, dakle, tematski je određena oblast u kojoj će se kretati — baviće se zločinima koje su počinili teroristi OVK.
„Nadamo se da će sada sve biti efikasnije, iako je prošlo mnogo vremena, ali iz kontakta koji imam sa Specijalizovanim tužilaštvom vidim da oni jesu posvećeni poslu koji rade, sprovode istrage i prikupljaju dokumentaciju, obezbeđene su im finansije da mogu da rade i očekujem da će biti podignute optužnice bez političkog pritiska, odnosno da neće biti privilegovanih i amnestiranih iz nekih političkih razloga“, navodi naš sagovornik.
Ono u šta ipak, kako kaže, ne može da bude siguran jeste kvalitet optužnica koje će biti podignute, a posebno ne u ponašanje Sudskih veća — to će se videti tek kada suđenja počnu. Drecun napominje da ima osoba kao što je Ramuš Haradinaj, kome ne može biti suđeno za ono za šta mu je već suđeno u Haškom Tribunalu, a ono za šta mu nije suđeno se postavlja pitanje kvaliteta dokaza koji postoje.
„Generalno, Haradinaju, ali i ostalima kao što su Tači, Ljimaj i tako dalje, može da se sudi po komandnoj odgovornosti za zone koje su oni pokrivali kao teroristički komandanti OVK. S obzirom na spremnost Specijalizovanog tužilaštva da optužnice zasniva na komandnoj odgovornosti, rekao bih da bi Haradinaj, ali i drugi lako mogli da se nađu na tim optužnicama“, veruje Drecun.
On podseća je Dik Marti u svom izveštaju najviše pažnje posvetio dreničkoj kriminalnoj grupi, čime je identifikovao počinioce zločina ili one koji su odgovorni za iste. Što se Srbije tiče i radne grupe u okviru Odbora koji vodi, dodaje Drecun, napravljena je sistematizacija zločina po zonama odgovornosti koje su postojale u terorističkoj OVK. To će umnogome olakšati da se dođe do komande strukture od glavnih, pa do onih koji su bili ispod njih.
S obzirom da je Dik Marti svoj izveštaj, na osnovu kojeg je Specijalizovano tužilaštvo za zločine OVK i formirano, zasnovao i na onome što je bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte iznela u svoj knjizi, postavlja se pitanje da li bi i ona mogla da se nađe kao svedok protiv zločinaca OVK.
Advokat Goran Petronijević kaže da to zavisi od toga na koji način je došla do materijala za svoju knjigu — da li je to materijal koji je imala tokom svog mandata ili kasnije. U svakom slučaju, on veruje da bi Specijalizovano tužilaštvo moglo da pozove Karlu del Ponte na sud.
„Ona bi eventualno mogla da bude i okrivljena za prikrivanje i ometanje pravde, jer ona treba konačno da izađe i da kaže ko je to njoj zabranjivao da iznosi dokaze? Da li je to bila autocenzura gde bi ona onda trebalo da odgovara, ili joj je to neko naređivao… Ako jeste da vidimo ko, kako bi se tačno znalo ko nije dozvoljavao da se procesuiraju zločini OVK u Hagu, dok je imala mandat, i da onda oni budu procesuirani“, kaže Petronijević.
On uopšte ne veruje da su za zaštitu svedoka dovoljni Euleks i kosovska policija, već je uveren da bi svedoci trebalo da budu pod međunarodnim nadzorom, to jest sudom. Podseća i da je u Haradinajevom slučaju čak 13 svedoka volšebno nastradalo, kao i da to nikome tada u Hagu nije bilo sumnjivo.
„Ako budemo čekali da Euleks i KPS čuvaju svedoke onda su oni unapred mrtvi. Ako bude optužen neko od ’glavnih krupnih riba‘, njih odmah treba staviti u pritvor. Izolovati ih potpuno da nemaju mogućnost da utiču na te svedoke“, upozorava Petronijević.
Naš sagovornik vrlo malo veruje da ovaj sud može da istera pravdu na čistac, a taj sud mu sve više liči na mehanizam zastrašivanja neposlušnih Albanaca od strane njihovih saveznika. Evropi odugovlačenje sa početkom rada tog suda ne odgovara.
„Vašington stoji iza toga. Sve se opet svodi na politiku. A čim je politika do te mere umešana, imam veliku sumnju da taj sud neće ništa da uradi. Taj sud ne može da funkcioniše, jer tvrdim — Vašington to ne dozvoljava! I to zato što treba da procesuira njihove ratne saveznike, saveznike u zločinu. A ako njih pritvore onda oni mogu da progovore i da kažu ko ih je štitio, davao naloge… Šta je Ričard Holbruk radio tamo u vreme kada je OVK od terorističke organizacije postala oslobodilačka? Ko ga je poslao? Koliko su i od koga dobili oružja? Ko su im bili instruktori? Koliko je OVK vojnika bilo u prvom kontingentu NATO-a koji je ušao na Kosovo? Dakle, koliko je OVK terorista bilo tada u uniformama NATO snaga?“, pitanja su za koje Petronijević veruje da bi se dobili odgovori ako bi se pred sudom našle „krupne ribe“ iz albanskog političkog miljea.
Upravo iz tih razloga Petronijević nije optimista da će taj sud imati pozitivan bilans i u tom kontekstu potpuno deli brigu Dika Martija. Prema njegovom uverenju, moment kad je Dik Marti pozvan da se oglasi na ovu temu je neka vrsta pritiska Evrope na albanske lidere, ali i sugestija Americi da se ne meša.
Inače, prema Martijevim tvrdnjama, Kosovo ne može da ima političku i ekonomsku perspektivu ukoliko zemlju vode osumnjičene, korumpirane osobe i mafijaški kriminalci.
