Iluzije o Zapadnoj alijansi koje su građani Srbije godinama taložili konačno im je raspršio Ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad.
Prosto, teško je poverovati da se neko ranije nije setio tih čarobnih reči koje otključavaju srpska srca za Severnoatlantski vojni pakt.
Potrošeno je toliko novca, organizovano toliko seminara i radionica, osnovano toliko nevladinih organizacija, a čini se da niko nije umeo tako argumentovano da ubedi Srbe u dobrobit NATO-a.
Na skupu „NATO nedelja u Beogradu“ njegova norveška ekselencija priznao je da želi da se u Srbiji promeni javno mnjenje i mišljenje srpskog naroda o toj organizaciji.
A onda je isukao ključni adut:
„Želimo da se u Srbiji na NATO gleda drugačije, jer NATO nije samo vojni savez, već skup vrednosti poput demokratije i ljudskih prava.“
Verujemo da kad bi se posle takvih ubedljivih ambasadorovih reči radilo objektivno istraživanje o popularnosti NATO-a u Srbiji, rezultati bi bili dijametralno suprotni od ovogodišnjih koji kažu da je 84 odsto Srba protiv članstva države u Zapadnoj vojnoj alijansi.
Jer, pre norveškog ambasadora, Srbi nisu znali da se iza poznate skraćenice krije jedna humanitarna organizacija sa skupom vrednosti.
Sada je sve konačno jasno.
Saznali smo da je vrhunac demokratije kada u Makedoniji propadne referendum o ulasku u NATO i EU, uz promenu imena države, ali se potom finim demokratskim metodama nagovore poslanici da izglasaju sve protiv čega je bio narod.
Odjednom su nam otvorene oči, pa vidimo da ne postoji veća odbrana ljudskih prava nego kad najmlađa članica NATO-a Crna Gora na „crnu listu“ nepodobnih stavi najvećeg živog srpskog pesnika Matiju Bećkovića.
Postoje li eklatantniji primeri brige za ljudska prava nego što to pokazuje NATO Hrvatska prema svojim građanima Srbima i njihovoj imovini, veri, njihovom pismu…
Da li je igde postojao veći stepen demokratije nego na tolerantnom Kosovu, koje je sve „državotvorne“ lekcije naučilo baš od Zapadne alijanse.
Sve navedeno dešava se u susedstvu Srbije — na oku. Pa opet smo ostali slepi.
Morao je Arne Sanes Bjornstad da dođe iz daleke i hladne Norveške da nam razbije zatucana uverenja.
A Srbi k’o Srbi.
Verovali su da je NATO vojna sila koja je bombardovala njihovu zemlju od 24. marta do 10. juna 1999. godine.
Očekivali su Srbi, u svojim primitivnim magnovenjima, da im se bar neko iz Alijanse izvini za razorenu zemlju, hiljade ubijenih civila, kasetne bombe koje i dalje šire kancer po državi.
Mislili su Srbi da je cilj NATO-a da otrgne Srbiju od Rusije, da je sa njom posvađa i uvede u večni konflikt.
Ne!
Srećom, pojavio se norveški ambasador da prosvetli Srbe. Podario im je potpunu katarzu u samo jednoj rečenici.
Posle argumenta da je NATO organizacija koja se bavi demokratijom i ljudskim pravima, Srbi nemaju šta više da zakeraju i cepidlače.
Na kraju obraćanja, Bjornstad je poentirao željom da se NATO nedelja održava češće:
„Ako u Beogradu možemo da imamo ’Fešn vik‘ dva puta godišnje, tako možemo i ovo“, posavetovala nas je ekselencija.
Ne bi bilo možda loše i da se NATO nedelja uvrsti u kulturno-sportsko-turističku ponudu Beograda, uz FEST, Bitef, BEMUS, „večiti derbi“, Sajam knjiga…
A idealno je da jedna od NATO nedelja počne tradicionalno baš 24. marta.
Da dokažemo kako smo sve zaboravili i oprostili.
