Još jedan izveštaj Valentina Incka, visokog predstavnika u BiH pred Savetom bezbednosti UN, još jedan njegov lament nad time što građani Republike Srpske (RS) ne žele da prihvate njegove naredbe.
I još jednom je čovek kome u dužnost spada kontrola sprovođenja mira u BiH, optužio RS kao remetilački faktor u BiH. Incku je ovaj put zasmetala izborna volja građana RS, koji su za predstavnika Srba u Predsedništvu BiH izabrali Milorada Dodika.
Kao odgovor, iz RS je u Savet bezbednosti stigao drugi izveštaj, 20. po redu, koji negira Inckove navode.
Uz to, politički lideri RS, pre svega Milorad Dodik, uporno zagovaraju stav da je međunarodnom protektoratu u BiH došao kraj, te da ova država treba sama, unutar svojih institucija, da rešava sopstvene probleme.
Ovakav stav zastupa i Rusija, koja se jedina usprotivila Inckovom izveštaju u SB.
Uloga visokog predstavnika više nije kao nekada, on je gotovo neprimetan u moru bosanskohercegovačke politike, tek ponekad iskoči na površinu, kao što je učinio u Njujorku, praćakne se i nestane.
S obzirom da već odavno igra ulogu političke ikebane, postavlja se razumno pitanje kada će funkcija visokog predstavnika konačno biti ukinuta kao relikt jednog prošlog vremena.
Da je funkcija visokog predstavnika zastarela stvar, slaže se i Željko Budimir, stručnjak za međunarodne odnose sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci.
„On je prevazišao funkciju predstavnika, koji je trebalo da pomogne očuvanju mira i stabilizaciju posleratne BiH. Od početka, on je bio politička figura koja je imala zadatak i svrhu jačanja BiH, onako kako su je videli isključivo zapadni centri moći, kao jake, centralističke države, koja bi trebalo da počiva na građanskim principima. Naravno, niti je građanski princip bio cilj bošnjačkim političarima, niti je to od početka bila održiva koncepcija“, kaže Budimir.
Funkcija visokog predstavnika tako je eksponent određene politike i određenog viđenja budućnosti BiH, koja, kako naglašava naš sagovornik, nema mnogo veze sa realnom političkom situacijom i okolnostima u samoj državi.
Da bi funkcija visokog predstavnika bila ukinuta, treba da dođe do konsenzusa, ne samo među velikim silama, već i među drugim zemljama koje su garanti Dejtonskog sporazuma.
„Drugi način je da se naprosto umanji uloga visokog predstavnika i mislim da se to već i desilo. Pored svih tih izveštaja koji se šalju pred UN, visoki predstavnik odavno nije koristio Bonska ovlašćenja, potpuno svesni i u samom OHR (kancelariji visokog predstavnika) da to više ne može da se sprovede ni na samom terenu“, smatra Budimir.
Vreme velikog uticaja i značaja visokog predstavnika je prošlo, zaključuje Budimir, a do formalnog ukidanja te funkcije, kako predviđa, neće doći dok se ne postigne konsenzus između unutrašnjih političkih aktera u BiH, velikih sila koje su nametnule Dejtonski sporazum, kao i država koje su garanti tog sporazuma.
Ono što je definitivno, dodaje Budimir, jeste da visoki predstavnik u BiH nije igrao stabilizujuću ulogu, koju je, prema odredbama Dejtonskog sporazuma i drugih akata, trebalo da igra.