Na poslednjem panelu prvog dana šeste Beogradske NATO nedelje, Džozef, kao neko ko je video kako su Srbi na Kosovu u Metohiji patili, tvrdi da je nova istorija počela osamdesetih godina prošlog veka sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, a stanovnici južne srpske pokrajine su „živeli u miru i pokušavali da sačuvaju taj mir sve dok se UČK (OVK) nije pojavila sa svojim oružjem“.
Džozef je kazao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači imaju potrebu da na neki način doprinesu rešenju pitanja Kosova i da je potrebno sve više ulagati u pregovore.
Govoreći o razmeni teritorija, Džozef navodi da bi to najviše uticalo na Srbe južno od Ibra, tako da se o korekciji granica ne može govoriti u ovom slučaju, jer je do nje već došlo.
„Četiri opštine u severnom delu nisu korekcija granica, južna Srbija ne može biti korekcija. Ovde pričamo o teritoriji, a ona je tako važna, jer su svi ratovi i etnička čišćenja vođeni i počinjeni da bi se osvojila teritorija“, kaže Džozef i dodaje da teritorija nije nevažna, već je centar konflikata u regionu.
„S razmenom teritorija, prisustvo Srba na jugu je gotovo. Ne kažem da Dečani ili Gračanica ne mogu da se zaštite, ali srpska populacija će na jugu nestati, jer je zaštita koju Srbi sada imaju podržana Ustavom i ne zasniva se na teritorijalnom integritetu Kosova, a ako to ukinete, gubi se mogućnost zaštite Srba i šalje se poruka da će im svaki Albanac reći: ’Vaše mesto više nije ovde‘“, navodi Džozef.
Gostujući viši saradnik Inicijative buduće Evrope Atlantskog saveta iz SAD Džefri Gedmin na panelu „Izazovi koji prate pregovore Beograda i Prištine i uticaji na regionalnu stabilnost potencijalnog sveobuhvatnog multidimenzionalnog sporazuma“ u okviru šeste Beogradske NATO nedelje kazao je da rešenje pitanja Kosova „leži u Briselu, Parizu i Berlinu“.
