Sumirajući rezultate Šojgua na čelu ruskog Ministarstva odbrane, list ruskih Oružanih snaga „Krasna zvezda“ objavio je tekst o dostignućima ruske armije postignutim pod njegovim rukovodstvom. Akcenat je stavljen na broj krstarećih raketa koji je u Rusiji za poslednjih šest godina povećan čak 30 puta, opremanje vojske novim sistemima naoružanja, dok je broj nosača raketa kopnenog, pomorskog i vazdušnog baziranja uvećan više od 12 puta.
Kako se objašnjava, ovaj rast je uglavnom postignut zahvaljujući isporukama operativno-taktičkih raketnih sistema „Iskander-M“, kao i podmornicama i brodovima raketnim sistemima „Kalibar“.
„Iskander-M“, dometa do 500 kilometara, namenjen je za uništavanje važnih neprijateljskih ciljeva u dubini njegovog fronta, kao što su komandni punktovi i objekti infrastrukture, borbeni avioni i helikopteri bazirani na aerodromima, sredstva protivraketne i protivvazduhoplovne odbrane, artiljerijsko-raketna sredstva velikog dometa, kao što su višecevni lanseri raketa, operativno-taktičke rakete itd.
Krstareće rakete „Kalibar“, koje su postale glavno udarno daljinsko oružje ruske mornarice, stvorio je konstruktorski biro „Novator“. Porodica raketa „Kalibar“ ima više od deset različitih varijanti, koje imaju različiti način lansiranja, domet, ciljeve koje gađaju i brzinu. Tim projektilima, dometa do 2,5 hiljada kilometara, naoružane su podmornice projekta 885 „Jasen“ i projekta 636, zatim fregate projekta 11356 i drugi brodovi ruske Ratne mornarice.
„Krasna zvezda“ zaključuje da je za šest godina „postignut veliki napredak u naoružavanju Oružanih snaga visokopreciznim oružjem dugog dometa“.
Ruski list ističe da je svoju efikasnost i pouzdanost visokoprecizno oružje domaće proizvodnje dokazalo i u ratu u Siriji, a sirijska operacija je pokazala takođe ogromne mogućnosti ruskih Oružanih snaga i ojačala stepen poverenja ruskog društva u vojsku i njenu moć.
Vojni ekspert Aleksej Leonkov ističe da je Rusija potisnula SAD sa liderske pozicije kada je reč o stvaranju krstarećih raketa.
„Dugo vremena su SAD držale monopol kada je reč o krstarećim raketama. Počev od 1991. godine, oni su te rakete uglavnom koristili u ratovima na Bliskom istoku, u Africi, ali čak i u Evropi, tokom bombardovanja Jugoslavije. Smatralo se da je to toliko pametno oružje, visokoprecizno, da samo SAD imaju ’ekskluzivno‘ pravo, monopol na njihovo stvaranje i korišćenje. Međutim, upravo su rezultati vojne operacije u Siriji celom svetu pokazali da taj monopol više ne postoji i da je Rusija, uprkos svim sankcijama i pritiscima od strane iste te Amerike, bila u stanju da stvori takvo oružje i da ga uspešno koristi u borbenim dejstvima“, rekao je Leonkov za Sputnjik.
Ekspert dodaje da Rusija i dalje radi na razvoju krstarećih raketa i njihovom unapređivanju.
„Ako govorimo o daljem razvoju, na primer o hipersoničnoj komponenti, onda tu ruski proizvodi nemaju pandana u svetu. Međutim, postoji još interesantniji razvoj krstarećih raketa — to je raketa ’Burevesnik‘ na nuklearni pogon, sa praktično neograničenim doletom, nepredvidljivom putanjom leta i mogućnošću zaobilaženja granica presretanja, nepristupačna je za sve postojeće i perspektivne sisteme za protivraketnu i protivvazdušnu odbranu. Ona ne leti kao krstareće rakete, ona manevriše, prelazi veoma velike distance i pogađa precizno, tačno u cilj. Tako nešto ne postoji u SAD. Zbog toga sada ne možemo govoriti samo o urušavanju monopola, nego i o preuzimanju liderstva. Drugim rečima, Rusija je postala lider u razvoju krstarećih raketa“, istakao je Leonkov.
„Krasna zvezda“ je takođe pobrojala i sisteme oružja o kojima je govorio predsednik Vladimir Putin u obraćanju Federalnoj skupštini u martu ove godine. U tekstu se pominje visokoprecizni avijacioni raketni sistem „Kinžal“ sa hipersoničnom raketom, namenjen za uništavanje kopnenih i morskih ciljeva, a takođe i interkontinentalna balistička raketa „Sarmat“, koja može da preleti Severni i Južni pol i pogodi ciljeve bilo gde u svetu, kao i hipersonično oružje — sistem „Avangard“, koji može da leti u gustim slojevima atmosfere na interkontinentalnoj udaljenosti pri brzini većoj od 20 maha.
List je podsetio i da je na Krimu stvorena jedinstvena grupa sastavljena od različitih rodova vojske, koja je samodovoljna. Konkretno, u okviru nje „radi“ vojno-morska baza, vojni korpus, vazduhoplovna divizija i divizija protivvazdušne odbrane.
Fregate i podmornice Crnomorske flote naoružane su krstarećim raketama „Kalibar“, a obalska vojska dobila je raketne komplekse „Bal“ i „Bastion“.
„Kao rezultat, obezbeđena je garantovana zaštita teritorije Krima i interesa Rusije na Crnom moru“, piše list, a takođe ističe i da je Rusija za ovih šest godina obnovila i značajno ojačala svoje prisustvo na Arktiku i da ga i dalje jača.
Još jedno dostignuće koje se pripisuje Šojguu, jeste stvaranje Vazdušno-kosmičkih snaga 2015. godine. Grade se i vojni objekti i infrastruktura, a obim izgradnje je povećan 12 puta.
„Krasna zvezda“ podseća i da je rusko Ministarstvo odbrane započelo izgradnju Hrama Oružanih snaga u parku „Patriot“ u Podmoskovlju i da je do sad skupljeno već 1,26 milijardi rubalja.
Podsetimo, Sergej Šojgu je imenovan na mesto ministra odbrane Rusije 6. novembra 2012. godine. Upravo u to vreme je počeo ubrzani razvoj Oružanih snaga, koji je bio usmeren na povećanje borbenog potencijala u svetlu promena vojno-političke situacije u svetu i novih izazova za nacionalnu bezbednost Rusije i njenih saveznika.
Šezdesettrogodišnji Šojgu je po profesiji građevinski inženjer i magistar ekonomskih nauka. Bio je dugogodišnji ministar za vanredne situacije i gubernator Moskovske oblasti.
Opisuju ga kao čoveka koji ima „čvrstu ruku — dobro doziranu i nikad preteranu“ i koji je sposoban da dobro upravlja najtežim situacijama.
O privatnom životu ruskog ministra se ne zna mnogo. Oženjen je i ima dve ćerke, Juliju i Kseniju. Ruski mediji navode da je on čovek brojnih talenata: govori nekoliko jezika, svira gitaru, bavi se slikarstvom, voli fudbal i hokej. Kolekcionar je srednjevekovnog oružja, poput bodeža i mačeva, a kažu i da je veliki stručnjak za istoriju. Godišnje odmore provodi u Rusiji, a sa Putinom povremeno odlazi na pecanje u rodnu Tuvu, u južni Sibir.
Šojgu je i veliki prijatelj Srbije i srpskog naroda i često u javnosti ume da prozbori i koju reč na srpskom. Dobitnik je brojnih priznanja, ordenja i medalja, među kojima je i Orden srpske zastave prvog stepena i Orden Svetog Save, koji mu je lično uručio 2003. godine patrijarh Pavle, zbog pomoći koju je Šojgu organizovao za srpski narod. Mnogo puta je bio na Balkanu. Pomagao je kad je god zatrebalo. Prvo Srbima u BiH, a kasnije i na Kosovu.
Šojgu ima čin generala armije i zvanje Heroja Rusije, a uz ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova smatra se najpopularnijim ruskim ministrom.
