„U nacrtu rezolucije predstavljenom Trećem komitetu (Komitet Generalne skupštine) ne radi se o odjecima prošlosti, već o savremenim i veoma opasnim pojavama rasizma, koje su zajednički izazov za čitavu međunarodnu zajednicu“, izjavio je zamenik direktora Odeljenja za humanitarnu saradnju Ministarstva spoljnih poslova Rusije Grigorij Lukjancev.
Diplomata je naglasio da „danas u mnogim delovima sveta vidimo oživljavanje pokreta, grupa i partija koji, pokrivajući se slobodom izražavanja mišljenja, propagiraju rasističke i ekstremističke ideje“.
„Takve akcije su u suprotnosti sa obavezama država po glavnim međunarodnim dogovorima o ljudskim pravima, uključujući Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Međunarodnu konvenciju o likvidaciji svih oblika rasne diskriminacije“, dodao je predstavnik Ministarstva spoljnih poslova.
Prema njegovim rečima, „često ove ekstremističke grupe“ crpe inspiraciju „iz ideologije i prakse protiv kojih su se tokom Drugog svetskog rata borile zemlje koalicije protiv Hitlera“. „Koautori su ubeđeni da se ne sme miriti sa pokušajima da se u boljem svetlu prikažu bivši pripadnici SS organizacije, uključujući i jedinice Vafen-SS, koje su učestvovale u istrebljenju civilnog stanovništva, ne štedeći ni bebe ni starije ljude, pa su na Nirnberškim suđenjima priznati kao kriminalni“, naglasio je Lukjancev.
„Popuštanje kriminalnoj logici veličanja nacizma dovelo je do pojave da u Evropi pokolenja ne znaju istinu o najstrašnijem ratu u ljudskoj istoriji, jer kako drugačije objasniti ratne spomenike borcima protiv nacizma i fašizma, dok se istovremeno svečano otkrivaju spomenici u čast nacista. Štaviše, sasvim nedavno je bilo teško zamisliti da su oni koji su se borili na strani fašizma proglašavani herojima i izjednačavani sa učesnicima nacionalnih oslobodilačkih pokreta“, zaključio je on.
Rusija redovno uvodi na razmatranje u Generalnoj skupštini UN rezolucije koje osuđuju veličanje nacizma. Prošle godine takav dokument je usvojen većinom glasova, a protiv su bile samo SAD i Ukrajina. Četrdeset devet zemalja, uključujući i evropske, bile su uzdržane.
