Prema dosad prebrojanim glasovima, nakon osam godina američki Predstavnički dom će dobiti demokratsku većinu. Republikanci aktuelnog predsednika Donalda Trampa zadržaće kontrolu nad Senatom, pokazuju nezvanični rezultati izbora. Senat i Predstavnički dom su deo Kongresa, ali sa različitim ovlašćenjima. Državnom potrošnjom upravlja Predstavnički dom, koji ima i moć opoziva. Senat je taj koji imenuje izvršnu i sudsku vlast i ratifikuje ugovore pre nego što stupe na snagu. Kompletan sastav Predstavničkog doma i Senata biće poznat tek pošto stignu kompletni rezultati.
Izlaznost na ovim izborima je bila veća nego na mnogim prethodnim glasanjima na polovini predsedničkog mandata. Izbori su pokazali koliko su Amerikanci podeljeni oko njihove vlade i ukazali na ozbiljne izazove sa kojim će se u naredne dve godine suočiti Trampova administracija. Demokratska većina u Predstavničkom domu, kako kažu sagovornici Sputnjika, može da dovede do otvaranja raznih istraga protiv Trampa.
Ruski politikolog Dmitrij Mihejev objašnjava da Trampu ipak neće biti lako, jer Predstavnički dom može da traži objavljivanje različitih dokumenata. Postoji mogućnost, objašnjava naš sagovornik, da će aktuelnog predsednika demokrate optuživati za narušavanje zakona, za utaju poreza i sve to uz pojačan politički pritisak, a sve sa namerom da ga što više diskredituju do sledećih predsedničkih izbora koji će biti održani za dve godine. Naravno, dodaje Mihejev, demokrate time žele da smanje šanse da Tramp ponovo bude izabran.
„Što se tiče ključnog momenta, odnosno eventualnog impičmenta, može se sa priličnom sigurnošću reći da je ovo pitanje sada nemoguće pokretati. Drugim rečima, neće više biti moguće optužiti Trampa za narušavanje zakona. Ali, sa druge strane, Predstavnički dom može ipak da otvori razne druge istrage protiv Trampa. Dakle, i dalje ostaje mogućnost da dođe do formiranja određenih komisija, da se vode istrage, ispituju Trampove finansije, istražuje postojanje eventualnog sukoba interesa, utaja poreza i slično. Stoga, iako su sada šanse da se pokrene impičment svedene na minimum, i dalje postoji mogućnost da demokrate putem drugih mehanizama pojačaju pritisak na Trampa“, objašnjava ruski politikolog.
Naš sagovornik zaključuje da su rezultati izbora za Kongres doveli do neznatnog jačanja pozicije republikanaca i zato će u narednom periodu Trampu biti nešto lakše da postavi ministre ili svoje ljude na neke druge važne funkcije.
„Međutim, što se tiče finansijskih pitanja, za njih najpre odgovara Predstavnički dom, gde su sad većinu osvojile demokrate i to će im omogućiti da sabotiraju Trampa i ne dozvole mu troškove poput izgradnje zida ili dodatnog naoružavanja. Dakle, sve što se tiče velikih socijalnih programa koji iziskuju značajne finansijske izdatke sada će teže stizati do Kongresa na dalje razmatranje“, rezimira Miheev.
Svakako će nakon ovih izbora republikancima biti teže, ali, gledano u celini iz perspektive spoljne politike, ne bi trebalo davati nekog velikog značaja ovim rezultatima, a Senat ipak ima značajniju ulogu nego Donji dom, kaže za Sputnjik generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove Andrej Kortunov.
„Rezultate izbora smo očekivali, bilo je lako predvideti da će obe strane biti razočarane. Jasno je da su demokrate računale na ubedljiviju pobedu. Prema određenim procenama i anketama bilo je očekivanja da će dobiti i većinu u Senatu. Tramp se, računajući sa tim da njegov rejting raste, verovatno nadao da će republikanci mnogo bolje proći. Ali, ipak, ne mislim da su se ovde dogodila bilo kakva iznenađenja“, zaključuje naš sagovornik.
Upitan da li će možda rezultati izbora dovesti do nekog pomaka u rusko-američkim odnosima, Kortunova odgovara uzdržano.
„Mislim da i ako bude progresa u odnosima između Rusije i SAD, on će biti prilično spor i ne očekujem nekakve drastične promene. Istakao bih da ovi izbori jesu bitni za Trampa, ali mnogo važnije će biti objavljivanje rezultata istrage Milerove komisije, što se očekuje u narednim nedeljama ili čak danima. Rezultati ove istrage, koja bi trebalo da pokaže da li je Rusija bila umešana u izbore i pobedu Trampa na prethodnim predsedničkim izborima, suštinski će uticati na političku i psihološku atmosferu u Vašingtonu i naravno van granica SAD“, zaključuje generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove.
Sa ocenom da su rezultati izbora očekivani slaže se i Mihail Sineljnikov Orišak, stručnjak za SAD. U izjavi za Sputnjik ruski ekspert kaže da bi stvari bile drugačije da je došlo do ubedljive pobede demokrata, ali da prema onim rezultatima kojima do sada raspolažemo, kako kaže, neće biti katastrofalnog poraza republikanaca.
„Rezultati su donekle očekivani, jer obično partija koja je opozicija predsedniku osvaja manje glasova. Samo tri puta, od 1842. godine kada su održani prvi prajmeriz, dakle 1934, 1998. i 2002. godine, manje glasova je dobila takozvana vladajuća partija. A inače, ona obično gubi na izborima za Donji dom i tu nema nikakvog političkog fenomena ili iznenađenja. Tokom dve godine na vlasti, svaki predsednik može da napravi dovoljno grešaka i da povoda za nezadovoljstvo, a predvideti da će biti izgubljena većina u Donjem domu, za to nisu potrebni nikakvi teški proračuni niti mudrost, to je praktično bilo očigledno“, ističe Orišak.
Iako se ruski analitičari slažu da na ovim izborima zapravo i nije bilo nekih većih iznenađenja, ipak bi valjalo pomenuti nekoliko kurioziteta.
Birači u Minesoti i Mičigenu su izglasali da dve muslimanke uđu u Kongres. Dok je Palestinka Rašida Tlaib rođena u Detroitu, kao kćerka palestinskih imigranata, Ilhan Omar je u Ameriku stigla nakon što je od građanskog rata sa porodicom pobegla iz Somalije. Njena porodica napustila je Somaliju kada je Omar imala osam godina, a deo detinjstva je provela u izbegličkom kampu u Keniji.
Takođe, nakon ovih izbora, rekordan broj žena dolazi na političke funkcije u zemlji. U Predstavničkom domu žene su, prema sadašnjim podacima, osvojile bar 93 mesta i time oborile dosadašnji rekord od 84 poslanice.
Ovi izbori smatraju se i početkom Trampove predizborne kampanje za 2020. godinu. Novoizabrani poslanici počinju mandat 1. januara 2019.
